Božić

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika jeste Božić-

Toga dana praznujemo rođenje Jedinorodnoga Sina Božijeg – Gospoda Isusa Hrista od Duha Svetoga i Svete Djeve Marije u „Vitlejemu Judejskome za vreme Iroda cara“ (Mt.2,1). Njegovo rođenje u vremenu je najznačajniji događaj u istoriji roda ljudskog. Zato je celokupno kulturno čovečanstvo od pre dve hiljade godina podelilo istoriju roda ljudskog na dva dela – na istoriju pre rođenja Gospoda Isusa Hrista i na istoriju posle rođenja Gospoda Isusa Hrista, ili kako se kraće kaže: na istoriju pre i posle Hrista. Rođenje Gospoda Isusa Hrista je, dakle, centar hrišćanske istorije. Otuda je i radovanje Božiću osnova i preduslov za najveću radost nad radostima – Vaskrsenje Gospoda Hrista. Zato se Božić naziva „Mala Pasha“, to jest „Mali Uskrs“. Svi običaji narodni jesu priprema za „domaću crkvu“, za svaku pravoslavnu kuću, da najsvečanije dočeka praznik Bogodeteta Isusa Hrista, koji se rodio u Vitlejemu jedanput, a u našim srcima svaki put kada proslavljamo Božić.  

HRAM SVETOG VELIKOMUČENIKA GEORGIJA U TEMERINU

RASPORED SVETIH BOGOSLUŽENJA POVODOM BOŽIĆNIH PRAZNIKA:

BADNJI DAN: (6. januar – petak)          Jutrenje u 8 časova u nastavku Carski časovi          Sveta Liturgija u 13 časova          Veliko povečerje u 16.30 časova          Blagoslov i palenje Badnjaka u 17 časova          Božićno jutrenje u 24.00 časa u nastavku          Sveta Liturgija   BOŽIĆ: (7. januar – subota)          Sveta Liturgija u 9 časova          Večernje u 18 časova   DRUGI DAN BOŽIĆA: (8. januar – nedelja)           Jutrenje u 8 časova u nastavku sveta Liturgija           Večernje u 18 časova   SVETI STEFAN: (9. januar – ponedeljak)           Jutrenje u 8 časova u nastavku Sveta Liturgija           Večernje u 18 časova  

Mir Božiji, Hristos se rodi!

  Uprava hrama