Едукација на тему комуникације у локалној заједници

У галерији Културног центра „Лукијан Мушицки“ Темерин јуче, 2. септембра, одржана је едукативна радионица на тему важности и значаја комуникације између три кључна сектора локалне заједнице, јавног, цивилног и привредног сектора. Радионица је одржана у оквиру пројекта „Школа за друштвену инклузију“ у организацији Института за медијацију, преговарање и јавне политике из Новог Сада и Ресурсног ромског центра Војводине.

 Предавање се састојало из неколико сегмената, а теме су биле интерактивног карактера, те су посетиоци учествовали у одређеним задацима и износили своја мишљења и решења.

Предавач је био дипломирани правник Милан Криловић, медијатор и друштвени активиста из Института, који је говорио о важности комуникације у међуљудским односима у јавним, цивилним и привредним скеторима у једној локалној заједници, али и у животу.

Полазници данашње радионице могли су да науче који су начини комуникације у три кључна сектора једне локалне заједнице, колико је важно да разумеју да конфликт није нешто што је нужно лоше. Он има позитивне капацитете, који могу у разговору да се трансформишу у нешто што је заједнички прихватљиво решење, а неопходно је за напредак и развој локалне заједнице.

Криловић наглашава и да је један од кључних разлога за останак младих у својој локалној заједници управо њихова партиципација, тј. њихово учешће у функционисању заједнице.

Сва три ова сектора морају, на бази позитивног капацитета конфликта, да разговарају и заједнички решавају своје проблеме у интересу свих грађана локалне заједнице, како би она напредовала. Људи, нарочито млади, треба да схвате да је дијалог, изношење мишљења и њихово сучељавање, уз уважавање дргуих, једини начин комуникације за напредак. Један о кључних разлога за останак младих људи у држави, у својој локалној средини, јесте њихова партиципација. Уколико младима не пружимо прилику да се у њиховој средини чује њихов глас, не можемо ни очекивати да ће остати у тој заједници – објашњава Криловић.

Јоца Јовановић, директор Ресурсног ромског центра Војводине, који у сарадњи са институтом спроводи пројекат „Школа за друштвену инклузију“, каже да је циљ пројекта да окупи што више младих Рома, као најосетљивију групу у друштву.

Циљ је да се афирмишу и подстакну млади Роми и да, у нашој организацији, осете сигурност и могућност да се обрате за било какву помоћ. Студент сам Факултета политичких наука, што ме је навело на идеју оснивања ове наше организације, јер ми је циљ да, кроз свој пример, покажем другим младим Ромима како могу да утичу на друштво и да их подстакнем на образовање и укључивање у привреду.

Према његовим речима положај Рома у Србији је много бољи него што је то било раније, али још увек није задовољавајући.

То није тако само код нас, већ и у свету, нарочито у овој ситуацији са коронавирусом. Народу је тешко, али је Ромима најтеже, јер је то највећа национална мањина у свету, која нема своју државу. Овакве организације не треба да постоје само у већим градовима, где су ромска насеља, већ и у мањим срединама где постоји свега две, три ромске породице. Младим Ромима, али и свим другима бих поручио да је образовање најбитнија ствар, јер то се увек на крају исплати – истиче Јовановић.

 

Т. К.

Поделите ову вест на друштвеним мрежама:

"Едукација на тему комуникације у локалној заједници"

Објавите коментар

Ваша email адреса неће бити јавно објављена.




Брзи превод