Internet i novine izvori informisanja Temerinaca

Većina prati dešavanja u lokalnoj zajednici-

U anketi koja je sprovedena u Temerinu tokom septembra i oktobra 2017. na temu informisanja građana u lokalnoj zajednici, a koju je sprovelo Udruženje CEPRO, učestvovalo je 354 sugrađana. Podjednak broj građana anketiran je putem interneta i direktnog kontakta na terenu.Rezultati su pokazali da 72 procenta anketiranih prati dešavanja u našoj sredini, 26 posto građana reklo je da to čini povremeno dok se samo 2 posto građana izjasnilo da ne prati nikakve informacije o dešavanjima u opštini Temerin. “Najviše se informišemo putem interneta” ovo je označilo 83 procenta anketiranih, kao drugi izvor informacija 43 posto anketiranih reklo je da su to novine, 6,5 posto da se informišu sa oglasne table, 4,5 sa televizije ili radija a 2 procenta ne prati nikakve informacije sa lokalnom tematikom.

Interesantne sve teme sa lokalnom tematikom

Na pitanje “Koja je to lokalna tema koja ih najviše zanima” anketirani su najviše puta označili odgovor “sve  teme sa lokalnom tematikom”, zatim slede teme iz života  43 i  servisne informacije 42 odsto. Informacije iz kulture zanima 25 procenata anketiranih, sporta 18, ekologije 17, zabave 16,2, a transparentnost javnih lokalnih finansija interesantna je za 12,6 posto građana. Politiku prati 11 odsto, crnu hroniku 9,9, a intervjue 9 procenata anketiranih. Građani su na ovo pitanje kao i predhodno mogli da daju više odgovora.Interesantan je odgovor sugrađana na pitanje koliko veruju lokalnim medijima. Da u potpunosti veruje izjasnilo se 52 procenta anketiranih, delimično veruje 33 odsto građana, ne zna da li veruje 11 dok ni malo ne veruje 4 procenta anketiranih. U istraživanjima koja su sprovođena za medije sa nacionalnom pokrivenošću rezultati sličnih anketa su potpuno suprotni. Ovo još jednom potvrđuje značaj i ulogu lokalnih medija kao i odnos lokalnih novinara prema novinarskom poslu.

Građani smatraju da postoje ograničenja u slobodi rada lokalnih medija

Poslednjih godina često se pokreće tema vezana za slobodu govora, izražavanja, cenzuru i pritiske na rad novinara i medija. Naši sugrađani to vide ovako: 22 procenta anketiranih građana ne zna da li lokalna vlast ograničava slobodu kritičkog pisanja lokalnih medija, 31 odsto smatra da je ograničenje delimično, da nema ograničenja slobode reklo je 3 posto anketiranih, a da lokalna vlast ograničava slobodu kritičkog pisanja lokalnih medija vidi čak 44 procenta anketiranih.

Na šta se i kako se troše sredstva namenjena informisanju idalje nepoznato velikoj većini Temerinaca

Kada je od sugrđana traženo da odgovore na set pitanja vezanih za finasijsku podršku medijima iz budžeta Opštine Temerin velika većina nije znala koliko, na šta i ko troši novac iz loklane kase namenjenih medijima. Ono sa čime se slaže skoro 80 procenata sugrađana je kome bi ta sredstva trebala biti namenjena, a to su – lokalni mediji.  Na pitanje  da li su u protekle dve godine videli medijski sadržaj sufinansiran od strane Opštine Temerin, 11 procenata građana izjasnilo se da je videlo neki medijski sadržaj sufinansiran od strane Opštine Temerin, 17 nije videlo, neke sadržaje videlo je 6 posto građana, 2 procenta ne zanima, a 64 posto građana nisu sigurni da li su videli. Dobijeni odgovori potvrdili su činjenicu da ceo postupak sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa iz javnih sredstava odnosno budžeta je nedovoljno transparentan, nejasan i  neusklađen sa potrebama građana  kao i to da sufinansirani medijski sadržaji nisu dovoljno jasno označeni da su upravo oni proizvedeni od novca poreskih obveznika. Verovatno kada bi se upustili u analizu kvaliteta proizvedenih sadržaja kao i potrošenih sredstava za tu proizvodnju došli bi do još mnogo zanimljivih podataka. Da ne bude zabune, oblast sufinansiranja medija i proizvodnje medijskih sadržaja je jedna od oblasti gde se još donekle radi na uspostavljanju jasnih i vidljivih principa za razliku od, recimo, oblasti finansiranja sporta, nevladinog sektora, raznih …jada (manifestacija) ili, na primer, rada političkih partija.