Храм треба да буде утемељен у свести народа којем припада, а сви послови око њега су приложнички, јер кроз градњу тог светог места ми градимо и себе каже проф. др Видоје Туцовић који предводи радове на осликавању храма Светог Василија Острошког Чудотворца у Сиригу.
Последњих година сведоци смо једног великог прегнућа под називом враћање српског националног идентитета. Озбиљно оштећен кроз деценије гажења и (само)сатирања, он данас поново проналази свој прави пут и више не пристаје ни на поразе ни на потцењивања. Једна од најважнијих нијанси тог процеса јесте повратак вери, који се најбоље види кроз градњу све већег броја нових храмова. Један од њих је и прелепи храм Светог Василија Острошког Чудотворца у Сиригу чије осликавање је управо у току.
– Ми смо живопис овог храма започели 2019. Сваки почетак је тежак, посао је обиман и у овом тренутку не можемо прецизно да кажемо када ћемо га сасвим привести крају – каже проф. др Видоје Туцовић, живописац из Новог Сада.
Схватајући комплексност и величину овог подухвата, занимало нас је докле су радови стигли и колико уметника је на њима ангажовано.
– Када се храм осликава, ради се суксцесивно. Завршили смо oлтарску и једну половину десне апсиде, а тренутно радимо јужну певницу. До сада је осликано близу 400 метара квадратних. Овај посао, наравно, не може да ради један човек и тренутно смо на њему ангажовани два моја дугогогодишња сарадника и ја – вели професор Туцовић.
Градња сиришког храма почела је 1991. године, да би Епископ бачки Иринеј Буловић његове крстове и звона освештао 2010. Велики подухват ће, наравно, пун сјај добити тек завршетком осликавања.
– Храм пре свега треба да буде утемељен у свести народа коме парохијски припада. Сви послови око храма су приложнички, кроз градњу тог светог места ми градимо и себе. И ја сам приложник овом храму својим радом. Сама реч живопис нам говори о живој представи слике и онога што имамо написано у Библији. То је круна у смислу завршетка и доноси коначну пуноћу том храму – каже професор Туцовић.
Током разговора стекао се утисак да се ради о човеку који дубоко воли свој посао и посвећује му се у потпуности. Ради са вером и, како каже, ретко се, скоро никад не потписује на својим иконама и радовима.
– Још као средњошколац почео сам да се интересујем за живопис. Са благословом тадашњег владике бачког Никанора отишао сам у манастир Жичу и почео да учим иконопис. Врло рано сам ушао у цркву јер ме је дубоко привлачила. Тада нисам имао амбицију да се живописом бавим професионално, размишљао сам само како да се кроз њега одужим Господу – каже Туцовић који је данас редовни професор на Катедри за сликарство Академије уметности у Новом Саду.
После Жиче, он је две године провео са мајсторима фрескописа у Грчкој где се усавршавао. До сада, иза себе има више од 50 осликаних храмова.
– У византијском црквеном сликарству уметник се углавном није потписивао. Ми данас не знамо ко је сликао ремек-дела као што су фреске Сопоћана и других наших манастира непроцењивог значаја. Оно што се од натписа у њима могло наћи била је реченица: „Роб божији, а са даром божијим“, из чега је јасно да је уметник само алат у божанским рукама.
ФРЕСКЕ
Гледајући период од последњих осамсто до хиљаду година, српски народ може да се похвали озбиљним фондом величанствених фресака. Сама реч фреска у преводу са италијанског значи свеже. Технологија осликавања се до данас променила. Сада имамо нове технологије, али и користимо материјале који су исто тако дуговечни као што су и раније били.
У Србији се, последњих деценија, гради и осликава све више храмова, па је и уметност живописа све траженија. И то је део повратка себи и одбране и јачања свог идентитета.
– Озбиљнија и обухватнија градња храмова траје тек последњих 30 година – потврђује професор Туцовић. – Пре тога смо имали озбиљне историјске проблеме, али смо сада успели мало да продишемо, а и имамо и државу која води рачуна о религији.
РАЧУН ЗА ПОМОЋ
Сви који желе да подрже завршетак осликавања и целокупне градње храма Светог Василија Острошког Чудотворца у Сиригу, своје прилоге могу да уплате на жиро рачун број 250-2010001055760-05 отворен у ЕУРОБАНК Србија.
М. Савић