Sirižani na Hajli na 2403 mnv

Planina Hajla pripada masivu Prokletija i nalazi se krajnjem istoku Crne Gore, nedaleko od Rožaja. Prostire se uz granicu Srbije (Kosovo i Metohija) i Crne Gore, preciznije leži između izvorišta reke Ibar i Rugovske klisure na Kosovu-

Svake godine, drugog vikenda januara, na ovoj planini se organizuje memorijal u znak sećanja na poginulog planinara Safeta Mavrića, Ćaku. Ćako je bio vrhunski sportista i jedan od osnivača planinarkog kluba Sandžak iz Novog Pazara. Tragično je nastradao baš na Hajli 6. januara 1997. godine. Bio je veliki prijatelj siriških planinara i često su planinarili zajedno, čak je i jedan katun na Hajli nazvan Sirig. U znak poštovanja i prijateljstva, ne samo sa Ćakom nego i svim planinarima iz Rožaja i Novog Pazara, Sirižani redovno učestvuju na Ćakinom memorijalu. Ovogodišnji memorijal održan je od 12. do 14. januara i brojao je preko 200 učesnika od kojih 13 planinara iz PSK Sirig.

-Kako nas je čekao dug put, skoro 500 kilometara, u petak smo poranili i oko 7 sati krenuli iz Siriga. U Rožaje stižemo oko 16 časova, tik pred mrak, zato palimo lampe i nabacujemo rančeve na leđa pa pešice krećemo dolinom Ibra ka malom naselju Bandžov gde nam je bio smeštaj. Trebalo nam je oko 3 sata da stignemo do cilja, smeštamo se u drvenu vikendicu koju delimo sa planinarima iz Peći. Nismo dugo bili mirni i čim smo malo odmorili odlazimo u čuveni „Dom kulture“, planinasku kolibu, nešto između restorana, planinarskog doma i kafanice. Ovde se već skupilo društvo iz cele bivše jugoslavije, sluša se EX-YU muzika, nazdravlja se i svi su raspoloženi. Oko ponoći nerado napuštamo lokal jer se treba odmoriti za sutrašnji uspon. Ujutru se budimo u 6 sati, doručkujemo, pakujemo se, oblačimo opremu i krećemo na uspon. Prvo kroz borovu šumu do planinarskog doma Grope, gde nam se pridružuju planinari koji su tu spavali, a potom dalje ka vrhu. Taj put vodi do sedla gde se izlazi na greben koji pratimo sve do vrha. Na vrh Hajle, visok 2403 metra nadmorske visine, izlazimo oko podneva. Posle fotografisanja i kraćeg odmora spuštamo se dole, prvo do planinarskog doma, gde smo ručali a potom i do Bandžova u naš smeštaj. Imali smo prave zimske uslove, u jednom trenutku je vetar malo jače duvao pa se planinarima inje ledilo na kosi i odeći, ali je više izgledalo hladno nego što je zaista bilo. Uspešan uspon proslavljamo opet u Domu kulture, ovaj put do duboko u noć. Nedelja je bila rezervisana za povratak, prvo spust do Rožaja, a onda i putovanje nazad do Siriga u koji stižemo oko 21 sat – priča Nikola Bobić, siriški planinar i predsednik Planinarskog saveza Vojvodine.

Zanimljivo je da su našu grupu od 13 članova sačinjavali planinari iz čak 7 različitih mesta: Siriga, Temerina, Srbobrana, Novog Sada, Veternika, Bačke Palanke i Sremske Mitrovice.Možemo da se pohvalimo da smo za tri dana pregazili 35 kilometara, popeli vrh visok 2403 metra nadmorske visine i savladali visinsku razliku od 1820m. Akcija je protekla bez i najmanjeg problema. Druženje sa prijateljima i dobrim ljudima, uživanje u nesvakidašnjoj lepoti planine i prirode, planinarenje u pravim zimskim uslovima i kvalitetna rekreacija – cilj ostvaren – zadovoljan je Bobić. 

Foto: Nikola Bobić