СПОМЕНАР…Милован Ђ. Глишић, родоначелник сеоске реалистичке приповетке

Милован Глишић је био српски књижевник, творац српске реалистичке приповетке о селу и зачетник реализма у српској књижевности. Рођен је 07/19. јануара 1847. године у селу Градац код Ваљева. Његови родитељи су били неписмени пољопривредници, а живот на селу му је усадио љубав према народној уметности и бајци. Од оца је слушао народне епске песме, које је певао уз гусле, а од мајке народне приче и предања. Милован је био самоук ( сам је научио да чита и пише). Основну школу је завршио у Ваљеву, а са 17 година се преселио у Београд и уписао гимназију, коју је завршио 1871. године. Долази на Велику школу у Београд и у јеку политичке активности Светозара Марковића, постаје не само његов одушевљени присталица, већ и лични пријатељ. Због пријатељства са Марковићем, завршиће у затвору. Глишић постаје сарадник шаљивих и књижевних листова. У једном од њих, „Преодници“ објављује своју прву приповетку. У то време се бавио и преводилачким радом. Преводио је Николаја Васиљевича Гогоља, Лава Толстоја, Ивана Гончарова, Николаја Островског, Меримеа, Жил Верна и Алфонса Додеа. Касније као драматург Народног позоришта у Београду, превео је за позоришне потребе преко 70 дела из разних књижевности.

У свом књижевном раду, Глишић је писао о селу, јер сеоски живот је пружао много више грађе но што је то пружао градски живот. Волео је село и сељака оном љубављу којом се воли свет нашег детињства ( рекао је Предраг Протић). Најбољи пример таквог односа срећемо у „Првој бразди“, док у приповеци „Глава шећера“наилазимо на његову најоштрију критику бирократског система у Србији. У делу „Ноћ на мосту“, Глишић говори о различитим веровањима и празноверицама, желећи да покаже њихову бесмисленост. Ту су још приповетке „Рога“, „Злослутни број“, „Ни око шта“, „Шило за огњило“, „Шетња после смрти“, „Редак звер“.

Приповетке Милована Глишића остају у српској књижевности захваљујући лепоти, богатству и живописности српског језика, јер његово знање је било велико. Знао је и до двадесет израза за један појам. Други су забележили да му је једна међу најмилијим књигама био Вуков ријечник.Његови најпознатији позоришни комади су „Подвала“ и „Два цванцика“, а према  приповеци „После деведесет година“, једној од ретких остварења хорор жанра у српској књижевности тога времена, 1973. снимљен је телевизијски филм „Лептирица“ у режији Ђорђа Кадијевића.

Многе генерације су читале његове приповетке као обавезну лектиру у основним школама. У његову част се од 1971. до 2007. у Ваљеву додељивала „Награда Милован Глишић“.  Преминуо је 01. фебруара 1908. у Дубровнику.

С. Р.

Поделите ову вест на друштвеним мрежама:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.