Sveti Sava, arhiepiskop srpski

Na praznik Svetoga Save, 27. januar (petak), Sv. Liturgija u Hramu Sv. Georgija sa početkom u 9 časova-

Piše: Draženka Trbović Rastko Nemanjić, Sveti Sava, sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen je 1169. godine. Dok je bio još sasvim mlad težio je duhovnom životu zbog čega je odabrao Svetu Goru i zamonašio se, a potom prešao ceo podvižnički ustav. Sledeći primer svoga sina, Stefan Nemanja otišao je takođe na Svetu Goru, tu se zamonašio i umro kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve i postao prvi Arhiepiskop srpski. Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i druge manastire, crkve i škole po celoj Srbiji. Putovao je dva puta na poklonjenje u Svetu Zemlju, mirio svoju braću zavađenu oko vlasti, mirio Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući srpsku crkvu stvarao je time i srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među balkanske narode zbog čega su ga svi oni voleli i poštovali, a srpskom narodu je dao hrišćanski duh koji nije propao sa propašću srpske države. Sveti Sava umro je u Trnovu na Bogojavljenje 1236 godine. Kralj Vladislav preneo je njegovo telo u manastir Mileševu. Posle 359 godina, silni Sinan-paša spalio je svetiteljeve mošti na Vračaru, ali je svetosavski duh od tada još jače zaživeo u narodu.