Temerinski kraljevi drumova

Janoš Pavlik se 30 godina uspešno takmičio u biciklizmu, a njegov sin Laslo, državni reprezentativac, prvak Jugoslavije-

Iako biciklizam u našoj opštini nema dugu i bogatu tradiciju, Temerin je dao slavne ličnosti vojvođanskom i jugoslovenskom sportu. Janoš Pavlik se 30 godina uspešno takmičio, a njegov sin Laslo, državni reprezentativac, prvak Jugoslavije, za 10 godina prešao je više od 450 hiljada kilometara na biciklu. Janoš Pavlik je bio najmarkantnija ličnost vojvođanskog biciklizma. Prvi put je učestvovao na trkama još 1926. godine, a sa kraćim prekidima takmičio se skoro tri decenije. Krajem tridesetih godina prošlog veka na trci „oko Mađarske“ u jakoj konkurenicji osvojio je 17. mesto među pojedinicima I bio je najzaslužniji što je reprezentacija Jugosvije bila bolje plasirana od Italije, Francuske  obe ekipe domaćina. Godine1937. osvojio je prvenstvo Kraljevine Jugoslavije, a iste uspehe imao je i u novostvorenoj FNRJ. Od bicikla se nije odvajao sve do 1994. godine. -Ja sam se divio uspesima, rezultatima i neumornom radu mog oca, kao vozača i kao trenera – rekao je u intervjuu kolegi Jožefu Vargi – njegov sin Laslo.  Bio sam aktivan sportista u SD Partizan u Temerinu, u fiskulturnoj sali koja je bila na mestu Konfekcije Ugled. Verovali ili ne više mi se dopadao boks I gimnastika. Janoš Pavlik je organizovao „amatersku“ dečju školsku trku  od Temerina do nadaljske raskrsnice i nazad. Nagovorio je sina da učestvuje i naravno pobedi, nagoveštavajući da „iver ne pada daleko od klade“.  To je bio povod za ozbilniji i intenzivniji trening. Kako nije imao premca u Temerinu i okolini Laslo Pavlik prelazi u BK Vojvodina i najavljuje sjajnu karijeru. Svaki dan biciklom je prelazio ture od Temerina, Bečeja, Srbobrana do Novog Sada. Seća se i etapa treninga Temerin – Aranđelovac (u oba pravca) 360 km, Temerin – Smederevo 300 km.  Već 1963. na trci „Kroz Jugoslaviju“ osvaja treće mesto. Uspeh za uspehom, i odlazak u beogradski Partizan gde su njegovo umeće, snaga, talenat i upronost došli do pravog izražaja. U dresu Partizana osvojio je više titula prvaka Jugoslavije i kao njihov član postigao je zapažene uspehe i na međunarodnim trkama.  Punih 10 godina (1962-1972.) bio je član reprezentacije Jugoslavije, Trka kroz Jugoslaviju, Sarajevo 1963. treće mesto. Iste godine prvo mesto za Dan Mladosti u Zagrebu. Na trci kroz Jugoslaviju  u Ljubljani 1974. drugo mesto, a na memorijalu Vid Ročić prvo mesto.  Osvaja prvo mesto u trci za oslobođenje Beograda 1965, a na trci kroz Jugoslaviju u Puli prvo mesto.  Dve godine kasnije dobija pobedničku lentu u trci kroz Suboticu. Sledi prvo mesto i velika nagrada Beograda  1969,  prvo mesto na Kupu Srbije 1970, i prvo mesto  na memorijalu Vid Ročić 1971. Bio je prvak Balkana, prvi na trci Berlin – Prag  – Varšava Ističe da nije sve u trkama i pobedama. Uvek se rado seća svojih prijatelja, klupskih drugova, članova reprezentacije: Čubrića, Gazdića, Valenčića, Boldižara, Škerla, Bilića, Kuvelje, Sretenovića, JožefaŠulca… Bilo je to pravo drugarstvo… Laslo Pavlik 1972. godine, posle desetogodišnjeg uspešnog bavljenja biciklizmom, napušta takmičenja. Uz pomoć neumornog oca organizuje trke dvotočkaša, biciklista u Temerinu.  Nekolicina nastavlja uspešnu karijeru Janoša i Lasla Pavlika: Jožef Varga mlađi, Ferenc Nađ, Đerđ Hevizi i drugi, kao biciklisti Vojvodine. Ulazi u osmu deceniju života, ali ovaj neobično mladoliki Temerinac se tokom proleća, leta i jeseni  svakodnevno može videti  u „sedlu“ koje mu je  donelo veliku slavu,  popularnost, ali ne i  materijalnu satisfakciju. -Zamislite kako sam se lepo osećao kao mladić iz Temerina na pripremama u Kranjskoj Gori, Jahorini, Opatiji, Budimpešti, Alžiru, trkama na domaćim i inostranim putevima. Srećan sam što me drugovi iz reprezentacije, pa ni moji Temerinci ne zaboravljaju. Bio sam 2014. godine na proslavi rođendana mog velikog prijatelja Radoša Čubrića. Šta čovek više  da  poželi – s uhićenjem govori Laslo Pavlik, penzioner koji se baš ne može pohvaliti iznosom penzije jer je radio kao vozač direktora u Modnoj konfekciji Ugled u Temerinu. – Mile Milojević