Završene Ilindanske svečanosti

          Žitelji Temerina obeležili od 14. do 23. jula zavetnu slavu Ilindan i 685-tu godišnjicu od prvog pominjanja ovog mesta

Zavetnu slavu Ilindan (po Gregorijanskom kalendaru), Temerinci slave po 164. put. Nezapamćeno nevreme s gradom i požarom uništilo je deo sela i letine 1853. godine, pa su se meštani zarekli da 20. jula neće izlaziti u polja i da će zavet prenostiti mlađim generacijama.Za ovaj praznik mesecima se pripremaju aktivisti u mesnoj zajednici, udruženjima građana, civilnim organizacijama i sportskim društvima. Temerincima su i ove godine u gostima bili predstavnici petnaestak gradova iz susedne Mađarske, zemljaci na privremenom radu u inostranstvu, članovi rukovodstva lokalne samouprave i mesnih zajednica u opštini Temerin. Organizovane su izložbe slika, fotografija, promocije knjiga, prezentacije oruđa, starih zanata,  vina, meda. Koncerti, gitarijade, turniri veterana u fudbalu, takmičenja u ribolovu i gađanju glinenih golubova.Više hiljada Temerinaca, njihovih gostiju  iz zemlje i inostranstva, kretali su se ove godine od starog temerinskog parka do rimokatoličke županije Sveta Rozalija. Na čelu su bili jahači, ukrašene kočije vukli su lepotani domaćih odgajivača, iza njih orkestri, nepregledne kolone mališana, sportista, članovi KUD i gosti iz inostranstva u narodnim nošnjama.Radost novog žita podelili su meštani sa župnikom Laslom Sunđijem  i njegovim kolegama iz desetak vojvođanskih mesta.Pod kupoloma deset šatora postavljenih u dvorištu škole u Telepu održano je Ilindansko slavlje. Uz hleb od novog žita služile su se pogačice i juneći paprikaš. Za raspoloženje više od dve hiljade Temerinaca i njihovih gostiju bio je zadužen orkestar „The end“.Proslava Ilindana u Temerinu postala je prepoznatljiv brend.  Organizatori, Prva mesna zajednica, Društvo prijatelja bašte,  Udruženje zanatlija i privrednika, MKUD „Sirmai Karolj“, Zavičajna kuća, članovi drugih civilnih organizacija – uložili su mnogo truda i rada da bi se praznik dostojanstveno obeležio, smanjujući tako troškove, koji bi objektivno bili daleko veći da nema takvog angažovanja. –Mile Milojević, foto i tekst