Лука Мушицки, у калуђерству назван Лукијан, родио се у Темерину 27. јануара 1777. године од оца Ђорђа и мајке Анастасије. Након завршене основне школе у Темерину, Лука је био послат тетки у Тител где је две године учио ,,немачку школу,,, затим у Новом Саду завршава ,,латинску граматичку школу,, у Сегедину пети и шести гимназијски разред и мађарски језик. Одлази у Пешту 1795. године где завршава филозофију и права. Ту је добио темељ из књижевности јер је естетику учио код професора Шедијуса. Осим латинског, немачког и мађарског језика научиоје француски и италијански, накнадно је научио старогрчки и енглески језик. Осим стечених звања и знања Лукијан је био велики полиглота, један од најобразованијих Срба свог доба.

После свршених наука 1800. године долази у Сремске Карловце, центар српске науке и духовности. Митрополит Стратимировић шаље га у манастир Гргетег, где га Јосиф Путник поставља за калуђера под именом Лукијан. Он је архиђакон и професор богословије, предавао је стари словенски језик по граматици коју је сам написао.

О Мушицком као књижевнику много је писано. Скерлић га дефинише као првог уметничког песника у српској књижевности ,,Мушицки је почео певати код Срба када готово нико није певао,, и у српску поезију уводи нови правац, псеудокласицизам, који се европом ширио после Обнове. Главни узор Лукијанов, Хорација, знао је напамет те је у један мах намеравао превести све Хорацијеве песме. Био је у добром личном односу са Вуком Караџићем коме је помогао и омогућио да у Шишатовцима окупља гусларе и од њих слуша и записује народне песме. У реформи српског језика и писма он је за слово ,,ј,,, а Вук прихвата његово ,,ђ,, и уноси га у нашу азбуку. Био је изузетно популаран у периоду између 1820. и 1840. године, а његов ,,Глас арфе шишатовачке,, наишао је на више одјека но и један српски песнички производ пре њега. Велики Копитар га је називао ,,Српским Хорацијем,, а Шафарик ,,кнезом српских песника,,. За Његоша он је ,,геније рода,,, а за Ђуру Даничића је ,,отац новије српске књижевности,,.

Гроб му је у Карловцу. На мрамору с предње стране пише ,,православном Епископу Славном српском пјеснику Лукијану Мушицком диже споменик признање српског народа,,.

Са задње стране је написано: ,,рођен у Темерину г. 1777. Епископ од године 1828. до год. 1837. Упокојио се дне 15. марта 1837. год.,,.

Лукијан Мушицки