ПРИВРЕДА И ПОЉОПРИВРЕДА

У најзначајније привредне делатности општине Темерин спадају производња разноврсне робе, промет робе, услуге и превоз роба и путника.

Далеке 1899. године, изграђена је и стављена у промет железничка пруга Нови Сад - Темерин - Бечеј. Изградњом пруге, отпочиње индустријски развој Темерина, као и пуштање у погон циглане и првих парних млинова. Тако Темерин брзо постаје један од значајних привредних центара у југоисточној Бачкој. Након Другог светског рата индустрија се убрзано развијала, те је осамдесетих година претекла пољопривреду као главну привредну делатност. Доходак остварен од производних и прерађивачких предузећа на нивоу општине 1983. године реализује се 61,5% од укупно остварених прихода. Индустрија је крајем прошлог века упошљавала око 1.600 радника, у металопрерађивачкој делатности око 1.000, текстилној индустрији око 450 радника и у индустрији грађевинских материјала око 100 радника.

Пољопривреда по приходима које остварује представља важну привредну грану. Темеринска општина располаже са 15.748 хектара пољопривредних површина што представља 92,8% од укупне површине општине. Највећи део обрадивих површина представљају оранице и баште. Воћњаци и виногради заузимају површину од око 100 хектара. Аграрним реформама створене су земљорадничке задруге које газдују са 27% пољопривредних површина укључујући и земљу у државној својини које у општини Темерин има 2.746 хектара. Током осамдесетих година прошлог века у пољопривреди је радило око 700 радника. Данас у општини Темерин има укупно 6.845 запослених лица, пензионера 5.436 лица и незапослених око 5.000 лица (податак из 2004. године).

На 26. седници Скупштине општине Темерин одржаној у јулу 2007. године донета је одлука о формирању Индустријске зоне Иланџа. На површини која заузима 66 хектара планира се изградња више привредних, производних и спортских објеката. Завршетак ових објеката свакако ће утицати на будући развој и изглед темеринске општине.

ЗАНАТСТВО И ТРГОВИНА

На овим просторима занатство и трговина имају дугу традицију. Темерин је још 1799. године проглашен за пољску варошицу, те је добио право на одржавање 4 сточна вашара годишње. Индустрија се убрзано развијала, па је осамдесетих година претекла пољопривреду као главну привредну делатност. Доходак остварен од производних и прерађивачких предузећа на нивоу општине 1983. године реализује се 61,5% од укупнo остварених прихода. Индустрија је крајем прошлог века упошљавала око 1.600 радника, у металопрерађивачкој делатности око 1.000, текстилној индустрији радило је око 450 радника и у индустрији грађевинских материјала око 100 радника. Осамдесетих година општина је по учешћу приватног сектора у дохотку заузимала треће место у тадашњој Југославији. У овом периоду интеграција и удруживања малих ремонтних радионица и услужних предузећа настали су данас значајни привредни субјекти. Транзиција, економска криза и ратно окружење деведесетих и у општини Темерин су оставили свој траг. Многа, некад успешна предузећа данас више не постоје, док су друга прошла кроз процес власничке трансформације и пронашла своје место на тржишту. Данас у општини постоји око 1.000 привредних субјеката.

Сврстани по делатностима показују овакву слику:

- трговачка делатност - 222 субјекта

- угоститељска делатност - 71 субјект

- занатска делатност  - 406 субјеката

- аутопревозничка делатност - 171 субјект

- услужна делатност - 61 субјект

- здравствена делатност - 7 субјеката

У предузетничком сектору данас је запослено близу 1.700 радника са тенденцијом даљег раста.