Први протест жена одржан је 8. марта 1857. године у Њујорку, кад су жене запослене у текстилној индустрији протестовале због лоших услова и ниских плата.
Првобитно се звао „Међународни дан запослених жена”, а прослава овог дана је била 28. фебруара 1909. године у Њујорку када је 15.000 дама, укључујући многе имигранте, марширало кроз град у знак сећања на штрајк Међународне уније жена текстилних радница 1908. године, захтевајући социјална и друштвена права.
Године 1910. организована је права Међународна конференција жена, која је била одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале. Инспирисана америчком акцијом поводом овог питања, немачка левичарка Луиз Циц, предложила је организовање Међународног дана жена. Иницијативу спровођења идеје празника у дело преузела је славна немачка феминисткиња и левичарка, Клара Цеткин, те је предлог прихваћен и установљен је „Међународни дан жена”, са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.
Следеће, 1911. године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације и феминисткиње широм Европе. Само у Аустроугарској било је 300 демонстрација. У Бечу су жене прадирале и носиле транспаренте. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију. Такође су протестовали против дискриминације на основу пола приликом запошљавања.
Први модерни Међународни дан жена је одржан 8. марта 1914. године. Овај дан је одабран, јер је била недеља, кад већина жена не ради, па су могле да марширају и учествују у другим активностима. Отада се увек слави 8. марта.
Овај дан је проглашен националним празником у Совјетском Савезу 1917. године и пре свега су га обележавали социјалистички покрет и комунистичке земље док га 1977. године нису увојиле Уједињене нације, које од 1966. године имају слоган сваког 8. марта.
М. З.