У недељу 6. априла 1941. године, започето је нацистичко бомбардовање Краљевине Југославије. Београд, који је три дана раније проглашен отвореним градом, у 6.30 сати напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. У бомбардовању, настављеном и наредна два дана, погинуло је око 2.500 људи.
У шест ујутро, док су бомбе убијале хиљаде цивила, Хитлер је у радијском говору рекао да „немачки народ нема никаквог повода да се бори против Хрвата и Словенаца, али жели да се обрачуна с оном српском издајничком кликом у Београду, која мисли да може Балкан по други пут ставити на располагање британском атентату против европског мира“. То је требало да оправда бомбардовање, које је по међународном ратном праву било терористички чин, јер је Београд 3. априла проглашен за „отворен град“, који неће бити брањен у случају рата. Упркос томе 4. ваздушна флота Трећег рајха, под командом генерал-пуковника Александра Лера, је од 6. до 12. априла из око 620 бомбардера разарала Београд с око 440 тона бомби.
Хитлеровој армади се херојски и самоубилачки супротставио Шести ловачки пук Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, који је уништен у непрестаним борбама. Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздуним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.
У налетима нацистичких бомбардера погођено је и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште… Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцени примерци, аутографи, документи.
[supsystic-gallery id=67]