Видовдан је непокретни верски празник, кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква, и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден, или Видов ден.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја, који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.
Празник је посвећен кнезу Лазару, који је након распада Српског царства владао у Моравској Србији (1371-1389). Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол, који је трајао још од времена цара Стефана Душана. Ради црквеног измирења, кнез Лазар је упутио изасланство у Цариград, где је 1375. године постигнут споразум о измирењу, што је представљало велики успех за српску државу и цркву, а самом Лазару је донело велики углед у народу и међу свештенством.
Дана 28. јуна 1389. године, након погибије султана Мурата, турска војска је кренула у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело пренето је и сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје.
Почетком сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Малу Раваницу, или Врдник на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године, када је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је 1989. године, пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива.
Саградио је многе цркве и манастире. Најпознатији су Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.
На српским православним иконама свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти.
Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови. За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.
Извор: Wikipedia