Од почетка пандемије у Србији, али и у општини Темерин, благо је опао број добровољних давалаца крви, па надлежни апелују на све здраве људе да покажу хуманост и некоме спасу живот. Прва овогодшња акција добровољног давања крви, у организацији Црвеног крста Темерин и Завода за трнасфузију крви Војводине, одржана је крајем јануара у Омладинском дому у Темерину. У акцији се одазвало 33 особе, што је према речима секретара Црвеног крста Јасмине Божичић, мањи број људи у односу на протекле акције. У 2020. години прикупљено је 385 јединица крви, док је за 2021. планирано девет акција овог типа.
Активни учесници у акцији су углавном дугогодишњи даваоци крви, али овог пута је било и младих људи који су по први пут донирали најдрагоценију течност.
Колико је давање крви важно, неопходно и незаменљиво, у време када се сви људи плаше за своје здравље и када је већи део здравственог система прешао у ковид, рекла нам је нешто више секретар Црвеног крста Јасмина Божичић.
Уз сва давања која човек током живота има прилику да уради, давање себе и свог дела тела је највећи и најлепши гест који даваоца чини човеком међу људима. Лична срећа и није срећа ако се са неким не подели, и зато је увек лепше давати него чекати помоћ. Давање крви је привилегија здравих, стога и убудуће дођите, дајте, поклоните док можете и кад треба, са искреном жељом да вама никад не затреба – апелује секретар Црвеног крста.
Добровољно давање крви безбедно, вирус се не преноси путем крви
Да је давање крви безбедно и у доба пандемије потврдила је и докторка медицине у Заводу за трансфузију крви Војводине Милана Бероња, која објашњава да се корона никако не може пренети путем крви и да су даваоци заштићени јер се приликом узимања крви поштују све прописане мере.
Због короне људи су уплашени за своје здравље, па је и одзив добровољних давалаца крви много мањи. Такво је искуство и докторке Бероње, која каже да успевају да одрже резерве крви на минимуму.
Короновирус је у доброј мери утицао на одзив грађана, зато што смо много пута имали случај народа који је укључен у давалаштво, а да је био болестан тј. заражен, а са друге стране било је доста оних који су били у страху, те нису долазили да не би правили гужве.“
Иако ни у свету, па ни код нас, нису уведена додатна тестирања давалаца, додаје докторка, јесу донете мере селекције грађана који би да дају крв. Тако они који су били у иностранству не могу дати крв 28 дана, а грађани који имају респираторне симтоме и повишену температуру свакако не могу ни у уобичајеним околностима бити даваоци крви и нешто је строжија та селекција.
Особе које су прележале Ковид – 19 могу да дају крв. Уколико су били симптоми блажи, месец дана мора проћи од престанка изолације, са плућним тегобама (упала плућа, тежи кашаљ) мора проћи три месеца, а уколико је била реч о хоспитализацији и јачим симптомима, мора проћи чак и шест месеци. Свако од њих може бити давалац плазме, она се не даје на терену већ у Заводу за трансфузију крв Војводине – истиче др Бероња.
Колико је давање крви у доба короне важно објашњава тиме да је „крв национално благо“ и да стварно може некоме да спаси живот. Зато позива и охрабрује све здраве грађане да ако нису, постану добровољни даваоци, а да они који то нису дуго учинили, ураде сада.
Да бисмо успели да обезбедимо крв за пацијенте којима је то у неким ситуацијама једини вид лечења, пожељно је да се у што већем броју одазовете, како бисмо успели да одржимо залихе стабилнима и обезбедимо пацијентима да за сваког од њих буде крви – закључује докторка за „Наше новине“.
Јелка Зорић већ годинама добровољно даје крв, а како каже не боји се коронавируса:
„Око двадесет пута сам дала крв, а то радим из хуманих разлога како бих помогла онима којима је то и потребно. Коронавирус није утицао на мене ни у ком погледу.“
Неки људи традицијално преносе ове навике и на своје потомке, па тако и Роберт Шурањ на свог сина са којим је дошаo и овај пут:
„Углавном породично долазимо син и ја у нади да ћемо некоме помоћи. Драго ми је да можемо на било који начин да допринесемо и помогнемо болеснима. Корону нисмо прележали, али нас то није спречило да учествујемо и у овој акцији.“
Поред страха због целе ситуације око коронавируса, Веселин Јовић је дошао да по четрдесети пут, кад је најтеже, помогне онима којима то највише значи:
„Ништа ме не може спречити да дам крв и помогнем људима којима то треба. Радо се одазивам на акције овог типа и леп је осећај помоћи људима у невољи на овај начин.“
ВОДИЧ ЗА ДОБРОВОЉНЕ ДАВАОЦЕ КРВИ
Све здраве особе старе од 18 до 65 година могу дати крв, уколико задовољавају медицинске критеријуме после лабораторијског и лекарског прегледа. Према речима докторке медицине у Заводу за трансфузију крви Војводине Милане Бероње, препорука потенцијалним даваоцима крви је да дођу наспавани, одморни, релаксирани, да поједу лаган оброк и да пре давања крви конзумирају мало више течности него што је уобичајено. Након давања два сата не би требало да се конзумирају цигарете, да се избегава физички напор и пуно течности да се пије.
Процедура давања крви креће попуњавањем упитника и провером хемоглобина, након чега следи лекарски преглед који обухвата проверу крвног притиска и ослушавање срца и плућа, а завршава давањем анамнезе доктору, на основу које се утврди да ли особа може да буде добровољни даваоц крви. Од докумената потребна је само лична карта, ради идентификације даваоца крви.
[supsystic-gallery id=24]
С. Косановић