Хуманост на делу упркос пандемији

Од почетка пандемије у Србији, али и у општини Темерин, благо је опао број добровољних давалаца крви, па надлежни апелују на све здраве људе да покажу хуманост и некоме спасу живот. Прва овогодшња акција добровољног давања крви, у организацији Црвеног крста Темерин и Завода за трнасфузију крви Војводине, одржана је крајем јануара у Омладинском дому у Темерину. У акцији се одазвало 33 особе, што је према речима секретара Црвеног крста Јасмине Божичић, мањи број људи у односу на протекле акције. У 2020. години прикупљено је 385 јединица крви, док је за 2021. планирано девет акција овог типа.

Активни учесници у акцији су углавном дугогодишњи даваоци крви, али овог пута је било и младих људи који су по први пут донирали најдрагоценију течност.

Колико је давање крви важно, неопходно и незаменљиво, у време када се сви људи плаше за своје здравље и када је већи део здравственог система прешао у ковид, рекла нам је нешто више секретар Црвеног крста Јасмина Божичић.

Уз сва давања која човек током живота има прилику да уради, давање себе и свог дела тела је највећи и најлепши гест који даваоца чини човеком међу људима. Лична срећа и није срећа ако се са неким не подели, и зато је увек лепше давати него чекати помоћ. Давање крви је привилегија здравих, стога и убудуће дођите, дајте, поклоните док можете и кад треба, са искреном жељом да вама никад не затреба – апелује секретар Црвеног крста.

Добровољно давање крви безбедно, вирус се не преноси путем крви

Да је давање крви безбедно и у доба пандемије потврдила је и докторка медицине у Заводу за трансфузију крви Војводине Милана Бероња, која објашњава да се корона никако не може пренети путем крви и да су даваоци заштићени јер се приликом узимања крви поштују све прописане мере.

Због короне људи су уплашени за своје здравље, па је и одзив добровољних давалаца крви много мањи. Такво је искуство и докторке Бероње, која каже да успевају да одрже резерве крви на минимуму.

Короновирус је у доброј мери утицао на одзив грађана, зато што смо много пута имали случај народа који је укључен у давалаштво, а да је био болестан тј. заражен, а са друге стране било је доста оних који су били у страху, те нису долазили да не би правили гужве.“

Иако ни у свету, па ни код нас, нису уведена додатна тестирања давалаца, додаје докторка, јесу донете мере селекције грађана који би да дају крв. Тако они који су били у иностранству не могу дати крв 28 дана, а грађани који имају респираторне симтоме и повишену температуру свакако не могу ни у уобичајеним околностима бити даваоци крви и нешто је строжија та селекција.

Особе које су прележале Ковид – 19 могу да дају крв. Уколико су били симптоми блажи, месец дана мора проћи од престанка изолације, са плућним тегобама (упала плућа, тежи кашаљ) мора проћи три месеца, а уколико је била реч о хоспитализацији и јачим симптомима, мора проћи чак и шест месеци. Свако од њих може бити давалац плазме, она се не даје на терену већ у Заводу за трансфузију крв Војводине – истиче др Бероња.

Колико је давање крви у доба короне важно објашњава тиме да је „крв национално благо“ и да стварно може некоме да спаси живот. Зато позива и охрабрује све здраве грађане да ако нису, постану добровољни даваоци, а да они који то нису дуго учинили, ураде сада.

Да бисмо успели да обезбедимо крв за пацијенте којима је то у неким ситуацијама једини вид лечења, пожељно је да се у што већем броју одазовете, како бисмо успели да одржимо залихе стабилнима и обезбедимо пацијентима да за сваког од њих буде крви – закључује докторка за „Наше новине“.

Јелка Зорић већ годинама добровољно даје крв, а како каже не боји се коронавируса:

„Око двадесет пута сам дала крв, а то радим из хуманих разлога како бих помогла онима којима је то и потребно. Коронавирус није утицао на мене ни у ком погледу.“

Неки људи традицијално преносе ове навике и на своје потомке, па тако и Роберт Шурањ на свог сина са којим је дошаo и овај пут:

„Углавном породично долазимо син и ја у нади да ћемо некоме помоћи. Драго ми је да можемо на било који начин да допринесемо и помогнемо болеснима. Корону нисмо прележали, али нас то није спречило да учествујемо и у овој акцији.“

Поред страха због целе ситуације око коронавируса, Веселин Јовић је дошао да по четрдесети пут, кад је најтеже, помогне онима којима то највише значи:

„Ништа ме не може спречити да дам крв и помогнем људима којима то треба. Радо се одазивам на акције овог типа и леп је осећај помоћи људима у невољи на овај начин.“


ВОДИЧ ЗА ДОБРОВОЉНЕ ДАВАОЦЕ КРВИ

Све здраве особе старе од 18 до 65 година могу дати крв, уколико задовољавају медицинске критеријуме после лабораторијског и лекарског прегледа. Према речима докторке медицине у Заводу за трансфузију крви Војводине Милане Бероње, препорука потенцијалним даваоцима крви је да дођу наспавани, одморни, релаксирани, да поједу лаган оброк и да пре давања крви конзумирају мало више течности него што је уобичајено. Након давања два сата не би требало да се конзумирају цигарете, да се избегава физички напор и пуно течности да се пије.

Процедура давања крви креће попуњавањем упитника и провером хемоглобина, након чега следи лекарски преглед који обухвата проверу крвног притиска и ослушавање срца и плућа, а завршава давањем анамнезе доктору, на основу које се утврди да ли особа може да буде добровољни даваоц крви. Од докумената потребна је само лична карта, ради идентификације даваоца крви.


С. Косановић

Поделите ову вест на друштвеним мрежама:

"Хуманост на делу упркос пандемији"

Објавите коментар

Ваша email адреса неће бити јавно објављена.




Брзи превод