Високе температуре и велика влажност ваздуха, које су чести пратиоци лета представљају озбиљну претњу по здравље људи, нарочито уколико трају неколико дана узастопно.
Како препознати сунчаницу и топлотини удар?
Сунчаница је стање које настаје након прекомерног излагања тела, пре свега главе и врата, сунчевим зрацима. Почиње јаком главобољом и порастом телесне температуре. Често се могу јавити поспаност и вртоглавица, зујање у ушима или краткотрајни губитак суха. Код младих који се дуго сунчају чести симптоми су и умор и малаксалост, а код старијих може доћи и до губитка свести.
Топлотни удар може да настане не само због прекомерног излагања директним сунчевим зрацима него и услед влажног и прегрејаног ваздуха, поготово код радника у пекари, кухињи, крај високих пећи, али и у прегрејаном аутомобилу, јавном превозу, па чак и у стану.
Топлотни удар је стање које настаје када се тело прегреје у релативно кратком временском року. Настаје нагло, услед прекомерног повишења телесне температуре и немогућности организма да температуру одржи у нормалним границама. Симптоми топлотног удара су телесна температура виша од 40о C, општа слабост, топла и сува кожа без знојења, убрзан пулс и дисање, пад крвног притиска, вртоглавица, главобоља, мучнина, повраћање и некада губитак свести (што може бити и први знак).
Топлотна исцрпљеност је блажи облик топлотног удара, а често настаје услед претеране физичке активности у условима повишене спољне температуре и влажности ваздуха. Манифестује се појачаним знојењем, грчевима у мишићима, главобољом, повраћањем, падом крвног притискаи малаксалошћу, као и губитком свести.
Како се заштити?
Како бисте спречили настанак ових по живот опасних стања и сачували своје и здравље својих најближих, придржавајте се следећих препорука:
Склоните се са сунца. Не излажите се врућини и избегавајте боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, од 10 – 17 часова.
Избегавајте напоран физички рад. Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру).
Носите лагану, широку одећу светлијих боја, од природних материјала.
Ставите шешир или капу са широким ободом и обавезно носите сунчане наочаре.
Расхладите тело тиширањем или се купајте у млакој води.
Редовно носите течност – пре свега воду. Супе, млаки чајеви и свежи воћни сокови су такође добар извор течности и енергије у топлим летњим данима.
Избегавајте алкохол, газиране напитке и напитке са превише кофеина и шећера.
Једите чешће, мање обилне оброке.
Нека ваши оброци буду лагани – избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату беланчевинама.
Узимајте више сезонског воћа и поврћа.
Дом и радне просторије расхлађујте.
Будите опрезни када улазите у возили које је стајало на сунцу!
Пре уласка у возило обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
М.З.