„Мед ми је променио живот“

Дошао да купи мед, оженио се и наставио посао

Небројено пута смо чули фразу да „живот пише романе“. Ференц Лахош, произвођач меда из Сирига не описује баш овако свој животни пут, али сматра да је му је мед променио живот, у сваком смислу.

Пчеларством сам почео да се бавим сасвим случајно. Пре много година дошао сам да купим мед код покојног Милета Наранчића – испоставиће се, свог будућег таста. Ту сам упознао његову ћерку, своју садашњу жену Драгану. Све се десило прилично брзо, почели смо да се забављамо, а упоредо ми се пробудило интересовање за медарење, како се жаргонски каже. Почео сам поправљајући старе кошнице, да бих што више ушао у материју, али и из финансијских разлога. Пошто сам поред себе имао Милета који је пчеларио пуних 40 година, врло брзо сам ушао у тај свет. Већ након годину дана сам се осамосталио – започиње несвакидашњу причу саговорник „Наших новина“.

Ференц је изузетно озбиљно приступио производњи меда, али истиче да му је то одувек био хоби.

Пензионисао сам се 2014. године, а радио сам у полицији. Изузетно ми је пријало да након озбиљног и стресног посла имам свој мир. Срећом, пронашао сам своју оазу у пчеларству. Знало је да буде доста напорно, али када нешто волите, ствари гледате из другачијег угла. Годинама сам радио, унапређивао своје знање, такорећи припремао терен, јер сам знао да ћу након одласка у пензију и даље желети да се бавим пчелама, што и радим.

Иако пчеларство сматра хобијем, наш саговорник, уз помоћ своје породице, производи велике количине меда.

Тренутно имамо 50 кошница, али у сезони правим ројеве и повећавам њихов број. Та цифра некад иде и до 130 кошница. Просек у последњих пет година нам је између 300 и 400 кила, мада морам да напоменем да не водим статистику, а количина меда из године у годину варира. Такође, већином је у питању само липов и цветни мед, јер је багрема  у последњих неколико година било све мање, а сада га готово и нема – каже Лахош.

Све мање пчела, све више меда лошег квалитета 

Пчеларство у Србији доживело је експанзију у последњих неколико година. Својеврстан парадокс представља чињеница да је изузетно повећан број пчелара у нашој земљи, а да се број пчела смањује.

Проблем је врло комплексан, и бојим се, тешко решив. Број пчелара се нагло повећао када је држава одлучила да субвенционише пчеларство. Међутим, климатске промене у последњих неколико година су нанеле огромну штету овом послу. Пролеће стиже доста касније и огроман број пчела угине због недостатка хране. А то је опет повезано са чињеницом да велики број пчелара пре зиме извлачи из кошница сав мед, како би га продали, а врло мало остављају пчелама – објашњава Лахош и додаје да препарати који се користе за прскање воћа такође убијају огроман број пчела.

Разумем и воћаре, и они производе да би зарадили, као и ми. Међутим, тих отрова има све више и њихова примена је све шира, што за резултат има оволики помор пчела.

Пчелари су сагласни у ставу да је овај посао све теже радити, тако да у њему остају или они који заиста воле пчеле, или они којима егзистенција зависи од количине меда.

Нажалост, знам да доста људи из нашег посла не може да враћа кредите које су подигли да би покренули или унапредили производњу, јер немају довољан број кошница и не могу да произведу одговарајућу количину меда. То доводи до тога да пчелари придодају којекакве додатке како би добили већу количину, а сам квалитет меда опада. Генерално је мањак меда на тржишту, па тако имамо и увозе великих количина меда сумњивог порекла и квалитета – закључује овај Сирижанин.

„Природно својство меда је кристализација“

Пошто природног меда има све мање, морамо бити опрезни при куповини.

Препоручио бих свима да пре куповине окрену теглу меда наопако, и ако мехур, односно „кугла“ крене горе мед је природан. Такође, мед који се кристалише је сигурно природан. У египатским пирамидама су пронашли кристале меда старе 4.000 година.

С. Бокан

 

Поделите ову вест на друштвеним мрежама:

"„Мед ми је променио живот“"

Објавите коментар

Ваша email адреса неће бити јавно објављена.




Брзи превод