Адвент почео 3. децембра – Сваког јутра у 6.30 часова у жупној цркви Свете Розалије служе се мисе, за Бадње вече „поноћка“, а за Божић јутарња миса
Припадници католичке вероисповести, који поштују грегоријански календар, 25. децембра прославиће дан рођења Исуса Христа – Божић. Припрема за један од најрадоснијих хришћанских празника, међутим, почиње раније, а тај период назива се адвент и означава „ишчекивање Господа“.
Према календару, адвент може најраније да почне 27. новембра, а најкасније 3. децембра, што је случај ове године, када су припреме за долазак Исуса Христа почеле у суботу 3. децембра и трајаће до Бадњег дана, односно 24. децембра.
Првог дана адвента традиционално се прави адвентски венац, који се плете од зимзелених гранчица и другог биља и потом носи у цркву да се освешта. Венац мора да садржи два битна елемента, а то су круг, као симбол Божије вечности, и четири свеће од којих свака има посебну симболику. Прва, тзв. „постилица“, симболизује наду и ишчекивање; друга „помирилица“, представља знак мира, трећа слави радост и весеље, а четврта љубав. Сваке недеље пали се једна свећа, да би на дан Божића биле упаљене све четири.
Наш суграђанин, Даниел Мађар, описао нам је како се у његовој породици дочекује и прославља Божић.
– Док траје адвент људи би требало да се уздржавају од негативних мисли и да свакога дана некоме помогну, без очекивања да се та помоћ и услуга врате. Црква препоручује да се пости, али пост није изричито обавезан, осим на Бадњи дан. У току трајања адвента свако јутро пре свитања служе се мисе у цркви Свете Розалије, у 6.30 часова, којима моја породица присуствује. Такође, на Бадње вече идемо на поноћну мису, а 25. децембра на јутарњу мису. Божић је дан када је најближа породица на окупу, а потом другог дана идемо да честитамо родбини и суседима празник – рекао је Мађар.
Бадњи дан је такође важан хришћански празник који се обележава службама у црквама и породичним окупљањем уз посну трпезу. У цркви Лурдске Госпе на Телепу тог дана служиће се миса у 18 часова, а поноћна миса, тзв. „поноћка“, у жупној цркви Свете Розалије. На дан Божића верници могу присуствовати јутарњој светој миси, на Телепу у 8 часова и у Темерину у 10 часова. Након служби, празник се „сели“ из цркве у домове, где се у кругу породице, уз свечани ручак, слави божански мир и унутрашња радост.
О традиционалној божићној трпези говори нам суграђанка Илдико Шетало:
– Божић је празник који се слави у кругу породице, доста придајемо важности томе да породица буде на окупу тај дан. На Бадњи дан постоје две врсте посног јеловника, припрема се пасуљ и тесто са маком или орасима, или се једе рибља чорба и печена риба. Сваке године се у центру Темерина кува рибља чорба, па се порције деле грађанима. На Божић једемо супу, печено живинско месо, патку или гуску, урке, печене кобасице. Од колача једемо куртош колач и суве колаче са медом, са маком и орасима – наводи Шетало.
Кићење јелки у цркви и у домовима обавља се на Бадњи дан, док је за Бадње вече карактеристично да Деда Мраз „долази“ ноћу и оставља поклоне испод јелке, које деца отварају следеће јутро. Окићена јелка стоји све до 6. јануара, када се по грегоријанском календару прославља Богојављење или Водокршће, чиме се циклус божићних обичаја завршава.
СВЕТИ НИКОЛА – МИКУЛАШ
У склопу циклуса божићних обичаја издваја се црквени празник Свети Никола, који се прославља 6. децембра. Војвођански Мађари овај празник називају Микулаш, и за њега се везује карактеристичан обичај даривања деце поводом предстојећег Божића.
Према легенди, Микулаш долази у ноћ пре него што се прославља Свети Никола, како би деци поделио поклоне, док деца још крајем новембра пишу писма и наводе шта би желела да добију. Након тога, 5. децембра увече, очисте своје ципеле и чизме и оставе их испред врата или код прозора, па ишчекују Микулаша да им донесе поклоне. У обући Микулаш, тј. родитељи, доброј и вредној деци остављају поклоне – слаткише, поморанџе и орахе. Ипак, за оне који нису били толико добри, верује се да ће од Микулашевог помоћника, Крампуса, добити поврће – црни и бели лук или пруће.
З. Б.
Пројекат „Комшија није мањина 2023“ финансијски је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у пројекту, међутим, не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.