Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је да се Предлогом закона о заштити корисника финансијских услуга ограничавају каматне стопе. Ово се односи на готово све врсте кредита, стамбене кредите, потрошачке и готовинске кредита, укључујући и кредитне картице, као и дозвољено и недозвољено прекорачење.
“Новим законом предложено је ограничење каматних стопа који имају за циљ да спрече банке да наплаћују превисоке каматне стопе, попоут камата на кредитне картице, дозвољна и недозвољена прекорачења и готовинске кредите, као и да у случају наглог раста каматних стопа, попут оног у 2022. и 2023. години, тај раст буде успорен за кориснике и да им остави више времена за прилагођавање на нову стопу”, казала је Табаковић на седници Одбора за финансије Скупштине Србије на којој је образлагала предлоге четири закона које је поднела НБС.
Циљ је, како је додала, и да се банке подстакну да одобравају, а корисници да узимају стамбене кредите са фиксном каматном стопом.
“Максимална стопа коју смо предложили за стамбене кредите је просечна пондерисана стопа на стање тих кредита увећана за једну четвртину те стопе. При том, увећање просечне пондерисане стопе ће се примењивати тек од 2028. године, а до тада постоје два прелазна периода. Први траје током 2025. када ће максимална стопа износити пет процената на све постојеће и на новоодобрене стамбене кредите са промењивом стопом, као и на оне одобрене са фиксном стопом”, казала је гувернерка.
Она је додала да ће други прелазни период важити током 2026. и 2027. године “када ће максимална стопа бити једнака просечној пондерисаној стопи на постојеће стање кредита за промењиву стопу и новоодобрене за фиксну стопу, увећане за једну петину”.
“Сматрамо да се на овај начин обезбеђује да ограничење стопе кредита не доводи у питање функционисање тржишних механизама, а да се истовремено обезбеђује постепено прилагођавање тржишним стопама уз предвишења ограничења”, рекла је Табаковић.
Она је подсетила да су због истека претходне привремене мере НБС, а у настојању да се настави помоћ грађанима Србије, ова ограничења већ у примени од 1. јануара ове године.
“Предложили смо и ограничење каматних стопа на кредитне картице, дозвољено и недозвољено прекорачење. За кредитне картице ће до следеће промене референтне стопе НБС она износити 17,75 одсто, а за дозвољено и недозвољено прекорчење 19,75 одсто. С обзиром на просечну тржишну стопу на ове производе, већ од 1. јануара је дошло до смањења каматне стопе на кредитне картице за више од 4,58 процентних поена, код дозвољеног прекорачења за више од 8,17 процентних поена, а код недозвољеног прекорачења за вше од 6,3 процентна поена”, казала је гувернерка.
Додала је да је уведено и ограничење које се однос и на готовинске и потрошачке кредите, па би тако максимална стопа за ове кредите износила 14,75 одсто, док би ефективна стопа била ограничена на 15,75 одсто.
“Ова ограничења ће посебно утицати на одређене кориснике ових кредита где су каматне стопе знатно изнад просечне стопе на тржишту, попут кредита за пензионере, и уопште мањих износа кредита са веома кратким роковима доспећа”, казала је Табаковић.
Она је подсетила да су и ове стопе већ у примени.
“Једна од кључних новина предложеног закона је и обавеза банке да корисницима који имају проблем у отплати кредита понуде олакшице, посебно корисницима стамбених кредита којима банка мора да понуди најмање две опције, и то да корисник у року од најмање 60 дана сам може да прода некретнину и из купопродајне цене измири дуг према банци и, под два, да пренесе право својине на банку чиме се сматра да је измирио дуг према банци”, објаснила је гувернерка.
Како је истакла, на овај начин ће се спречити да због ниских цена по којима се хипотековане некретнине уобичајено продају у извршном поступку, корисници остају без стана, а да и даље дугују банци. Додала је да друга законска унапређења укључују боље и ефикасније информисање корисника услуга, као и унапређење по приговору и притужби корисника.
Предлогом закона о измена и допуна Закона о банкама, како је навела, жели се додатно унапређење те области.
“Предложеним решењима покушали смо да створимо правне претпоставке за унапређење и осавремењавање пословања банака у целини, као и усклађивање регулаторног и супервизорског оквира за банке са прописима ЕУ”, казала је Табаковић.
Нагласила је да се једна од најважнијих новина односи на образовање Фонда за реструктурирање банака којим ће управљати НБС.
“Тим фондом се обезбеђује додатна заштита јавних средстава, с обзиром на то да евентуално спасавање банака у циљу заштите финансијске стабилности и интереса депонената не треба да падне на терет пореских обвезника, већ на оне који проузрокују овакву ситуацију, односно на саме банке”, навела је гувернерка.
Она је рекла да се овим предлогом закона појачавају супервизорска овлашћења НБС.
“Уведени су и нови механизми контроле и дужности банке, нарочито у области корпоративног управљања, укључујући и обавезу идентификовања кључних функција и носилаца тих функција у банкама од којих ће неки бити у обавези да прибаве претходну сагласност НБС. Предложеним решењима се појачавају и обавезе банака у области управљања ризиком од прања новца и финансирања тероризма у складу са међународном препорукама”, казала је Табаковић.
Говорећи о Предлога закона о изменама и допунама Закона о НБС, она је навела да је основни циљ закона усмерен ка “даљем развоју савремених решења у вршењу функције централне банке, како би биле још ефикасније у одговору на новине на финансијским тржиштима”.
Табаковић је истакла да је једна од новина право прече куповине НБС злата које је добијено експлотацијом у Србији.
Извор: Курир