Породицама несталих који су у Скупштину Београда дошли са транспарентом на коме је писало „Где су нестали?“ обратио се председник државне Комисије за нестала лица Вељко Одаловић и истакао да је питање несталих данас најтежа последица сукоба у бившој Југославији.
Он је оценио да постоји озбиљан застој у решавању питања несталих, пре свега због понашања Загреба и Приштине, који се на сличан начин односе не само према захтевима Србије, него и према обавезама које имају све стране. После 30 година од почетка ратних сукоба на територији бивше Југославије несталих је укупно 9.969, што је огроман број, оценио је он.
„Од последњег обележавања дана несталих до данас решили смо 11 случајева несталих лица српске националности. То је страшно, поражавајуће“, рекао је он.
Одаловић је истакао да српска комисија нема проблема са захтевима других страна у потрази за несталим лицима, те да се проверавају заједно.
„Али исто тражимо и од свих у региону. Да се понашају исто тако“, рекао је он.
Рекао је да је у међувремену било неких помака у доступности архива држава и институција ван региона.Понашање Загреба и Приштине описао је кроз питање да ли они уопште хоће да се суоче да постоје и српске жртве.
Поручио је да све стране у процесу треба да буду одговорне и да све жртве, и одговорни за злочине буду исто третирају.
„Око 4.000 тела се налазе у мртвачницама на простору Хрватске, Босне и Херцеговине и територије Косова и Метохије. И ми морамо да дамо одговор чија су то тела“, рекао је он.
Обележавање у Грачаници:
Више десетина чланова породица, родбина и пријетаљи киднапованих и несталих Срба на Косову и Метохији затражило је са скупа у Грачаници расветљавање њихове судбине.
Положили су венце и тиме обележили Међународни дан несталих лица. Носили су фотографије својих чланова и велики транспарент на којем је писало: „Где су нестали?“
„Двадесет две године је од нестанка наших најмилијих односно од киднаповања, а ми смо на почетку, једино што се ново дешава око овог случаја јесте формирање неких нових радних група и комисија, па ми ни сами не знамо колико тих организација постоји које су укључене у решавање овог питања“, рекла је испред Удружења киднапованих и несталих Силвана Маринковић, којој је киднапован супруг.
Обележавање и у Приштини: Кључно питање у дијалогу са Београдом
Скупом у Приштини Албанци су засебно обележили међународни дан несталих.На полагању венаца код споменика несталим особама, са представницима Координације удружења породица несталих на Косову, председница Вјоса Османи рекла је да су нестали у последњем рату најдубље ране свих људи на Косову.Према њеним речима, у дијалогу са Београдом ништа није важније од питања несталих особа.
„Њихова судбина постаје још трагичнија када се зна да су у рукама српске државе која је починила геноцид. Питање више није да ли су приоритет у дијалогу“, казала је Османи.
Премијер Аљбин Курти захтева отварање државних архива у Београду, тврдећи „да је у њима разјашњавање судбине несталих“.Курти је додао да је ово питање кључно у дијалогу са Београдом и да неће бити одрживе будућности без разјашњења њихове судбине.
Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић истакао је да се нада да ће Србија за месец дана донети закон о несталим лицима који је сада у нацрту.
„Око 95 одсто тог закона је готово, остало је да се још неколико ствари усагласи са Владом Србије и председником Вучићем“, рекао је он.
Додао је да се закон доноси да би могао да живи и да се спроведе.
Шефица Регионалне делегације Међународног комитета Црвеног крста Јелена Стијачић подсетила је да је 2019. године пронађено и идентификовано 218 људи, прошле године свега 46, а у 2021. години до сада 43 лица.
„Уверени смо да се уз бољу регионалну сарадњу и размену информација тај процес може и мора унапредити. Решавање питања несталих мора да се убрза и третира искључиво као хуманитарно питање, без политизације“, поручила је она.
Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије Душко Челић нагласио је да нестали гледају на живе и од њих очекују истину и правду, памћење, те да гледају нестали прате и шта живи чине да правда стигне злочинце.Он је истакао да је заборав пут у понављање злочина.
Челић је нагласио да питање утврђивања судбине несталих хуманитарно и цивилизацијско питање, те да мора бити неполитично. Оценио је да је упркос најавама власти Хрватске и Србије активирања по овом питања, приметан изостанак резултата.
Истакао је да у Хрватској и Босни и Херцеговини према српским жртвама постоји дискриминација, док је на простору Косова и Метохије још горе јер за Србе и неалбанце постоји „завера ћутања“.
извор: Танјуг,РТВ,РТС
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=u-H8JtJPf0o[/embedyt]