Први велики празник у новембру посвећен је Светом Димитрију, сину великог солунског војводе, који је ширио хришћанство.У нашем народу Митровдан је велика слава, крсно име неких еснафа и заветни дан у многим местима.Тајно је сахрањен, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником Солуна.По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.
И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је свети Димитрије „бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа“. И у средњовековној Србији овом свецу посвећени су многобројни храмови. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа. У многим местима одржавају се заветине.Ако је на Митровдан, чувени хајдучки растанак, облачно време, народ каже да нас чека топла зима. Ако је ведро, зима пред нама је оштра. По старом Српском календару Светог Саве, који броји 7.529 година, на Митровдан почиње зима.
Све до 1881. године, сви званични акти Српске православне цркве и сви управни акти и закони српских држава датирани су по Српком календару Светог Саве.