„Ово је истинита прича о дечаку који никада није престао да чека свог оца. И када је пропутовао свет стигавши до најудаљенијих тачака на земаљској кугли, наставио је да тражи делиће слагалице који су недостајали како би очева слика била целовита. Међутим, након што је све делове ставио на њихово место, на тој слици није видео само оца, већ и једну породицу, једно детињство, приземну кућу на Дорћолу, неуморне мајчине руке и жишку цигарете међу очевим прстима. Године су пролазиле и однеле су у заборав све осим светлости цигарете која је испунила чак и најгушћи мрак, и тако се заувек преселила у дечакове очи.
Наслов Животи за изнајмљивање јесте метафора неслободе. Она осликава судбине потлачених и недужних, жедних живота и гладних слободе. Пишући о оцу који је 1941. године био у заробљеништву, а потом у немачком логору и на Голом отоку, Душан Микља исприповедао је причу о снази људског духа. У њој ће се пронаћи сви они који су бар једном у животу били спремни да све што имају дају за грам апсолутне слободе – оне која ће им донети право да мисле, осећају и делају по сопственом нахођењу.“