Животно искуство показује да свемир неће освајати никакви „ супермени“, већ најобичнији људи. Уосталом, градитељи совјетских свемирских летелица, као и моји другови космонаути, сви они су обични људи, представници наше радничке класе, наше интелигенције. Пре само неколико година ја сам радио као ливац, а сада сам постао Пилот-космонаут. Погледајте ме: зар вам ја личим на „натчовека“’?
Легендарно „поехали“, што на руском значи идемо, била је последња реч коју је Јуриј Гагарин изговорио пре него што се 12. априла 1961. у летелици „Восток“ отиснуо у свемир. Читав свет је остао без даха кад је двадесетседмогодишњи син једног столара извршио подвиг који нико пре њега није успео да оствари.
У аутобиографији „Пут до звезда“ Гагарин пише о детињству проведеном под нацистичком окупацијом, о школовању за ливца а касније и војног пилота, о љубави према домовини и посвећености тадашњој Комунистичкој партији и, коначно, о припремама и првом лету човека у свемир.
„ Људски род неће вечно остати на Земљи, већ ће у потрази за светлошћу и пространством најпре бојажљиво доспети ван атмосфере, а затим ће освојити сав простор Сунчевог система.“ – Константин Циолковски
С. Р.