Док већина бицикл користи за свакодневне обавезе – одлазак на посао, кратке вожње по парку – један човек из Темерина изабрао је другачији правац. Недељко Ђукић, спортски тренер, авантуриста и заљубљеник у природу, одлучио је да педалама освоји свет. Његово путовање око планете бициклом није само физички изазов, већ животна филозофија – сведочанство о слободи, истрајности и повезаности међу људима.
У разговору за НС Уживо, овај необични путник открива да се љубав према путовањима родила још у детињству.
– Када сам имао осам година, у близини наше куће протезао се канал ДТД. Једног дана сам пешачио километрима уз њега. Родитељи су били забринути, али већ тада ме је зов природе привукао снажно. С временом су то прихватили и чак неговали у мени – присећа се Недељко.
Данас, деценијама касније, зов природе постао је његов начин живота. До сада је обишао 42 земље, а чак 75% те дистанце прешао је бициклом.
– Волим да се изгубим у природи. Тај осећај слободе, тишине и присутности у тренутку – то је нешто што не може да се опише речима. До сада сам обишао 42 земље, око 75 одсто сам обишао бициклом. Уживам у сваком моменту на свом путовању. Имао сам неколико сличних авантура, а сада желим да све то објединим и обиђем. По мојим прорачунима, путовање би требало да траје 6 година. План и руту путовања осмислио сам пре десет година, од тада и штедим за њега. Ово све до сада био ми је неки вид тренинга, за ту финалну руту. Годинама уназад тестирам себе, по киши, снегу, успут и планинарим када стигнем. У тим моментима ми буде тешко, али не могу да вам опишем тај осећај када успем да урадим шта сам испланирао. Тај осећај је невероватан! Овај пут је круна мог животног пута- истиче Недељко.
Недељков план је смео: Шест година, седам континената и хиљаде километара пута. Све је испланирано до детаља – од руте, преко опреме, до финансија. Припреме су трајале читаву деценију, а свака авантура до сада била је тест издржљивости и вере у сопствене границе.
-У уторак летим до Лисабона, затим до Сао Паула, а моја стартна тачка биће Салвадор, у Бразилу. У Салвадор стижем летом из Сао Паула. Тамо ћу провести првих неколико дана, да се одморим и привикнем на климу и земљу. Након тога крећем ка најисточнијој тачки Јужне Америке. Путовање по Јужној Америци трајаће око годину и по дана, уз обилазак најисточније, најјужније, најзападније и најсјеверније тачке континента. У плану ми је и посета свим најзначајнијим местима – од језера Титикака, преко Аконкагуе, до Рио де Жанеира. Такође, жеља ми је да обиђем и древна места народа Инка и Астека. Након тога планирам двомесечну експедицију Амазоном. По завршетку обиласка Јужне Америке, пут ме води до Панаме и Костарике. Због несигурне ситуације у неким земљама, прелетећу Никарагву, Ел Салвадор и Гватемалу, и стићи до Мексика. У Северној Америци планирам вожњу чувеном рутом 66, затим одлазак у Чикаго и Њујорк, а потом и на Аљаску. Из Аљаске ћу летети за Аустралију, тачније до Бризбејна, што је предвиђено да траје око шест месеци.Тамо планирам да обиђем и Нови Зеланд и Тасманију. При повратку, из Дарвина ћу летети до Балија, а затим наставити кроз Југоисточну Азију – кроз Индонезију, Малезију, Тајланд и Вијетнам, па све до Кине, Јапана, Јужне Кореје и Пекинга. Ако ми се укаже прилика, волео бих да посетим и Северну Кореју. Даље, преко Монголије и Казахстана, спустићу се до бивших совјетских република – Киргистана и Таџикистана. Одатле настављам пут ка Пакистану и Индији, где планирам посету Хималајима. Вратио бих се преко Пакистана и Авганистана, кроз Турску до Египта, где бих путовао реком Нил, а затим се попео и на Килиманџаро. Након тога следи обилазак Алжира и Марока. Пут би се завршио преласком преко Гибралтара, па бродом до Европе – и полако, корак по корак, назад ка кући – открива уз осмех.
На питање новинарке да ли постоји страх од овог изазова, Недељко је одговорио да за њега нема места.
Ја сам еуфорична личност. Цео живот сам посветио спорту, ученици су ме наследили, син је одрастао – сада имам слободу да живим пуним плућима. Јако сам поносан на све њих, колико су се осамосталили. Клуб постоји већ 53 године, у њему сам провео 50 година. Што се тиче страха, не осећам га, већ адреналин сваки дан како се ближи путовање. Ја сам и спортски тренер џудоа. До сада сам имао годишње одморе, једва сам чекао јул да га искористим максимално на тој паузи. Ово је мој тренутак – каже Недељко.
На питање како се припрема за изазове на путу, одговара да се највише ослања на оно што већина људи занемари – интуицију.
– Увек истражим безбедносну ситуацију, али на крају слушам свој унутрашњи осећај. То “шесто чуло” ме никада није изневерило. На путовањима сам упознао безброј људи – углавном добрих, великодушних и срдачних. Сваки пут пре него што кренем на пут, информишем се о земљама које идем – детаљно. За све ове године нисам имао ниједну лошу ситуацију. Где год сам кренуо, људи су ми углавном помагали. Наравно у тим великим градовима виђао сам и непријатне ситуације- казао је Ђукић.
Путује сам, спава под звездама, у шатору, кува себи оброке и пакује све што му треба – од алата до зимске опреме за посету ледницима. Око 65 килограма терета носи са собом, али, како каже, тело се брзо привикне.
Било је момената када ме је ујутру дочекала остављена храна испред шатора, парче хлеба, флаша воде, осмех непознатог човека. Такве ствари се не заборављају. Имао сам прилике да ми се људи прикључе у путовању на пар дана, па више не могу да ме прате. Упознао сам много пријатеља, а контакте одржавамо преко друштвених мрежа, они ми и пружају подршку. Када кренем на тај пут, финансије су јако битан сегмент. Навикао сам се да све време које проводим у природи, сналазим се и правим сам себи све. Прилагодим се свакој ситуацији, наравно тако је и за опрему коју носим- од шатора, до подлошке, вреће, лампе, прибор за кување, решо… Направим разноврсне оброке од пиринча, поврћа, меса. То ми не представља тежину. За овај пут ћу имати око 65 килограма опреме, планирам да посетим и леднике па ћу морати понети и зимску опрему. Није лако носити све то, али после три дана, већ се навикнем- речи су авантуристе.
Недељкова прича није само о километрима – то је прича о људима. О њиховој доброти, гостопримству, и томе како обичан бицикл може постати средство за повезивање светова.
Своја искуства дели путем друштвених мрежа. Пише и књигу о свом ходочасничком пешачењу путем Светог Јакова, коју планира да заврши до краја године. На наговор пријатеља из Темерина покренуће и свој лични сајт, где ће водити лични блог- истиче он.
На крају, овај неуморни путник поручује:
– Ако осећате да треба да кренете – крените! Не чекајте идеалне услове. Страх је природан, али не сме да вас зароби. Опасност је свуда, али ја верујем да оно што носиш у себи – то и привлачиш. Свет је пун чуда и добрих људи. Само треба да се усудимо да их сретнемо!
Извор : Нс Уживо