Навршила се годишњица рођења чувеног француског писца, филозофа и новинара, Албера Камија. Рођен је 07. новембра 1913. у Дреану ( Француски Алжир), у сиромашној породици. Оца никада није упознао, јер је погинуо у чувеној бици на Марни у Првом светском рату, тако да је мајка водила бригу о њему и његовом брату. У седамнаестој години дијагностикована му је туберкулоза, па је морао да одустане од своје велике љубави према фудбалу. Камијево школовање и касније студије на Филозофском факултету у Алжиру, протекли су у свакодневној борби за опстанак. Као студент је морао да зарађује за хлеб, радећи разне послове.
Волео је позоришну уметност. Одлази у Париз да живи код ујака и тамо постаје део интелектуалног круга са Симон де Бовоар, Жан Пол Сартром и Андре Бретоном. Као уредник листа „Борба“ 1942. године, Ками постаје истакнута личност у француском покрету отпора против нацизма. Користио је псеудониме како га немачке власти не би ухватиле. Као хуманиста противио се колонијализму и ограничавању људске слободе. Након што је објавио „Побуњеног човека“ 1951.године, у коме се експлицитно противи Лењинизму и насиљу, престао је да буде у добрим односима са Сартром, који је био марксиста.
Читав његов књижевни опус се темељи на идеји апсурда људске егзистенције. Модерног човека назива блудним, циничним монструмом, а као супротност свету данашњице, евоцира античку Грчку која је у свему знала наћи праву меру. Тема бесмисла се протеже у роману „Странац“, есеју „Мит о Сизифу“ и драми „Калигула“. Као противтежу апсурду, Ками позива човека на бунт, борбу, па су тако настали роман „Куга“ и драма „Неспоразум“. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1957. године.
Албер Ками је погинуо у саобраћајној несрећи 04. јануара 1960. године. Жан Пол Сартр је у говору на сахрани одао признање његовом „тврдоглавом хуманизму“.
С. Р.