СПОМЕНАР… Арсен Дедић, највећи песник међу музичарима

Арсеније „Арсен“ Дедић рођен је 28.07.1938. у Шибенику. Био је истакнути југословенски певач, композитор, текстописац, аранжер, музички продуцент и песник. Важио је за једног од најбољих шансоњера на нашим просторима. Живео је у сиромашној породици. Отац Јован и мајка Вероника су имали складан брак. Имао је старијег брата Милутина, који је добио име по краљу Милутину Немањићу, док је Арсен добио име по српском патријарху Арсенију III Чарнојевићу. Када је имао осам година, почео је да учи да свира флауту и клавир. Са 15 година је свирао у позоришном оркестру и ишао у музичку школу. Као гимназијалац је писао песме и објављивао их у „ Полету“, „Књижевним новинама“ и „Видику“. Када је завршио средњу школу, одлази код ујака у Загреб. Уписао је Правни факултет, који је после три године напустио, јер га је све више привлачила уметност. 1959. прелази у Музичку академију, коју је студирао до 1964. Крајем 50-их је почео да компонује класичну музику и да пише текстове за далматинске песме. Био је члан вокалних група Прима, Sirynx, Загребачки вокални квартет и Мелос, са којима је препевао стране хитове. Имао је сопствени квартет флаута и певао у академском хору „Иван Горан Ковачић“.

Његов први наступ је био 1961. на стадиону Ташмајдан, где се одржавало такмичење „Лепота девојке“. Годину дана касније, у издању Југотона, изашла је његова сингл плоча на којој су се нашле песме „Заплеши твист“ и „Рођена за мене“. На Сплитском фестивалу се публици представи са песмом „Онај дан“. 1968. му је додељена улога у филму „Вишња са Ташмајдана“, а радио је музику и за филмове и позоришне представе.

 1971. објавио је прву књигу поезије под називом „Брод у боци“, у којој се нашла песма „Не дај се Инес“. Следе : књига за децу „Замишљено пристаниште“ (1975), „Народне пјесме“ (1979), „Canto e poesia“ (1983), „Загреб и ја се волимо тајно“ (1986), „Хотел Балкан“ ( 1986) и „Стихови“ (1997).

Сарађивао је са великим музичким именима, као што су Јосипа Лисац, Здравко Чолић, Бора Ђорђевић,  са групом „Бијело дугме“ итд.  04. јула 2015. је одржао свој последњи концерт на загребачкој сцени „Амадео“. Добитник је многих награда: Горанов вијенац, Вјесникова Награда Славенски, Награда Иво Тијардовић, Premio Tenco у Сан Рему, Prix Jacques Brel и друге. Преминуо је 17. августа 2015. у Загребу.

C. P.

 

[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=_0HAzIBd9Ck[/embedyt]