Ових дана навршило се 19 година од смрти чувене шведске књижевнице Астрид Линдгрен, познате по својим књигама за децу, међу којима су и „Пипи Дуга Чарапа“, „Карлсон с’ крова“, „Браћа Лавље Срце“, „Роња, разбојничка кћи“, „Луцкаста Лота“, „Емил из Ленеберја“, „Мој син Мио“ и друге.
Рођена је 14. новембра 1907. у Вимербију. Одрасла је на имању у јужној шведској покрајини Смаланд, у породици пуној љубави. Као девојчица имала је таленат за причање прича. Прорицали су јој да ће кад порасте бити писац, a детињство на малом сеоском поседу биће честа тема њених потоњих књижевних остварења.
По завршетку школе, Aстрид је радила за локалне новине у Вимербију, да би, после љубавне везе са главним уредником, остала у другом стању и преселила се у Стокхолм, да учи за дактилографа и стенографа. Пошто је родила сина Ларса, довела га је код својих родитеља, да би имала помоћ у његовом одгоју. Године 1932. добила је посао стенографа и убрзо се удала за свог послодавца Стуре Линдгрена, са који ће добити и ћерку Карин. Срећна породица се сели у двособан стан у предграђу Стокхолма, са погледом на парк Васапаркен и ту је Астрид остала до смрти 28. јануара 2002. потпуно ослепевши.
Када је избио Други светски рат, Шведска је била једна од ретких земаља у Европи, која није осетила стране трупе на свом тлу, али су њени становници стално стрепили и непрекидно били спремни за мобилизацију, да би одбранили своју неутралност. Астрид је тада почела да води дневник и свакодневно узима исечке ратних вести из новина, сакупљајући их у свеску и пишући коментаре.
Радила је хонорарне послове као дактилограф-стенограф и продавала дечје бајке за божићне магазине. Тада још није имала амбиције писца. Била је брижна мајка својој деци и свако вече им је причала измишљене приче и читала књиге Чарлса Дикенса и Роберта Луиса Стивенсона.
Првих школских дана 1941. године њена ћерка Карин је била дужи период болесна и једне ноћи јој је било јако досадно, па је молила мајку да јој прича приче. Уморна Астрид јој је рекла:
„Шта још могу да ти причам?“
„Причај ми о Пипи Дугој Чарапи!“, одговорила је Карин.
То је било изговорено изненада, била је то дечја игра речи, али и успео трик. Њена прича о малој, црвенокосој девојчици са необичном снагом, продата је у милион примерака. Године 1944. Линдгрен је добила другу награду за роман „Брит Мари отвара своје срце“, а годину дана касније добија прву награду за дело „Пипи Дуга Чарапа“.
Њене књиге су преведене на више од 90 светских језика и постале су омиљене деци широм света.
С. Р.
https://youtu.be/O2QdIvKt3Hk