Обележава се 106 година од рођења нашег великог књижевника, Бранка Ћопића. Важио је за писца коме је завичај био у срцу и вечити мотив за литерарни рад. Рођен је 01.јануара 1915. године, у подгрмечком селу Хашани, као најстарије дете Вида Ћопића и Соје, рођене Новаковић. Отац је био војник аустроугарске војске, а стриц Ниџо, српски добровољац, борио се против аустроугарских завојевача, па су се два брата нашла у две зараћене војске. Као мали дечак, Бранко је од њих добио своје прве играчке, месингане пушчане чауре и чуо прве ратне приче. Стриц Ниџо је био важна личност у Бранковом одрастању. Говорио је :“ Знао је ваздан којекаквих народних прича и пјесама и имао је доста својих доживљаја, па нам је у зимске вечери често причао до дубоко у ноћ. Захваљујући стрицу, преда мном први пут се отворио богати свијет који је створила народна машта. Видио сам змајеве, виле, дивове, патуљке, вампире, јунаке, чаробњаке, ратнике.“
Основну школу је завршио у Хашанима, а нижу гимназију у Бихаћу. У јесен 1930. године се уписује у први разред Учитељске школе у Бања Луци. 1934. године уписује Филозофски факултет у Београду, педагошку групу предмета. Његов први књижевни текст „Брацо“ објављен је у београдском часопису „Венац“. Упознаје писца и новинара Политике, Синишу Пауновића, преко кога шаље своје приче уреднику Живку Милићевићу и 1936. објављује „Смртно руво Соје Чубрилове“. 1938. године, београдски издавач и књижар Геца Кон, објављује Ћопићеву зборку приповедака „Под Грмечом“. До рата је објавио „Борци и бегунци“ ( 1939), „Планинци“ и „У царству лептирова и медведа“ (1940).
Рат проводи у родном крају, радећи као ратни дописник. У НОБ-у је писао песме, од којих су неке биле толико популарне, да су се певале као народне ( „Болна лежи омладинка Мара“). 1944. године по ослобођењу Београда, био је уредник дечијег листа „Пионир“, а затим се потпуно посвећује свом књижевном раду. Његова најзначајнија дела су: „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј бронзана стражо“, у којима приказује учешће сељака Босанске крајине у устанку, а затим њихово прилагођавање, сада као колониста, новим условима живота у Војводини. Већина Ћопићевог прозног опуса је хумористичан и његови ликови знају да сачувају ведрину чак и у властитој невољи. Био је цењен као дечији писац. Написао је два романа „Орлови рано лете“ и „Магареће године“, песме „Јежева кућица“, приповетке „Доживљају Мачка Тоше“, „Босоного детињство“ и многа друга дела.
Поводом његовог шездесетог рођендана, на свечаности у Сарајеву, уручен му је Орден југословенске заставе са лентом. По Ћопићевом сценарију, у режији Николе Поповића, снимљен је филм „Живјеће овај народ“ као и „Орлови рано лете“ у режији Соје Јовановић. Почетком 1984. године тачније 26. марта окончао је живот скочивши са Савског моста у Београду.
С. Р.