Навршило се 59 година од рођења чувеног голгетера Партизана, Драгана Манцеа. Рођен је 26. септембра 1962. у Београду. Провео је детињство у земунском насељу 13. мај, а његов таленат за фудбал је примећен још у основној школи „Илија Бирчанин“ у Земун Пољу. Његов идол је био Звонко Живковић.
Драганове раскошне фудбалске бравуре приметио је ловац на младе таленте Недељко Костић, тако да је Драган са 14 година почео да игра за подмладак Галенике. Остао је упамћен по томе што никада није изостајао са тренинга. Фудбал је схватио веома озбиљно, али није запостављао образовање. Похађао је средњу саобраћајну школу у Земуну.
На захтев Слободана Сантрача да Драган пређе у Партизан, челници Партизана и Галенике су пристали на ову погодбу и Манце је 1980. обукао црно-бели дрес. Утакмице између Црвене Звезде и Партизана увек су представљале ствар престижа, а чар вечитог дербија Манце је први пут осетио 07. новембра 1982. на Маракани, када је показао врхунски таленат и невероватну голгетерску способност. Постао је најомиљенији играч Партизана, постигавши 174 гола за овај клуб, од тога 42 првенствена. Карактерисао га је посебан начин прослављања голова, падањем и клизањем на коленима уздигнутих руку.
Са утакмице Купа УЕФА, коју је 1984. Партизан одиграо са Квинс Парк Ренџерсом из Лондона, дуго се препричавао гол, који је по тмурном и кишовитом времену на стадиону Хајбери постигао Манце. Енглески новинари и фудбалски стручњаци почели су се интересовати за српског фудбалера, назвавши га правим представником модерног фудбалског Терминатора.
Поред фудбала, Манце је волео брзу вожњу, карте и шах. За воланом, као и на терену, је био изузетно неустрашив. Нажалост, страст према вожњи је платио животом. 01. септембра 1985, када је шутирао пенал против Будућности, нико није слутио да је то био последњи гол Драгана Манцеа у дресу црно-белих. Два дана касније, 03. септембра, Драган је погинуо у Земуну у саобраћајној несрећи, на ауто-путу Београд – Нови Сад, журећи на тренинг Партизана. Погинуо је 23 дана пре свог 23. рођендана.
С. Р.