СПОМЕНАР… Емил Зола, најчитанији француски писац после Виктора Игоа

Емил Зола, чувени француски писац, био је зачетник натуралистичког правца у књижевности, као наставак реализма и његово претеривање. Рођен је 02. априла 1840. године у Паризу. Није имао ни седам година када је остао без оца, чија смрт је изазвала велики потрес у породици, која је живела у тешким условима. Детињство је провео у Прованси у друштву Пола Сезана, који ће касније постати један од највећих францских сликара. У нади да ће уз помоћ пријатеља и веза побољшати своје тешко материјално стање, мајка са сином прелази у Париз. Два пута је одбијен на матури, прво у Паризу а затим у Марсељу.

Мајка није могла више да га школује, па је Зола нашао посао као писар у једној царинарници, где је радио без воље. Два месеца касније подноси оставку и живи у највећој оскудици, без икаквих средстава у својој бедној мансарди. Тада је писао поезију ( Провансалске гризете ) и није губио самопоуздање и веру да „таленат“ који живи у њему, чека да се обелодани. Са 22 године добија посао у познатој издавачкој књижари Ашет, где је испрва паковао књиге а касније постао шеф огласа. Напушта поезију и окреће се прози.

Тражио је спонзора да би објавио његове „Приче Нанони“ и смело се обраћа једном издавачу отворено говорећи „Ја имам дара“. Веровао је да ће моћи живети од свог књижевног рада и напушта Ашетову књижару. Обожавао је Онере де Балзака. Хтео је да буде револуционар у књижевности, да његов роман буде научан, експерименталан, да постане анкета о човеку и друштву, да истаржује истину и упозна стварност. Сматрао је да човек у својим прохтевима и радњама није слободан и самосталан и да су његови поступци последица разних појава. Зола је имао тридесет година када је остварио план о Ругон- Макарима.

Од шездесет свезака колико је Зола објавио за 40 година свог књижевног рада, тридесет и једна припада овом циклусу, састављеном од 20 романа. Кроз ове романе приказао је свет на један бруталан начин, без илузија, свођење готово свих радњи и мисли на физиолошке узроке, свођење љубави на полни нагон, морално и физички покварене јединке и мржњу на постојећи режим који је одговоран за друштвене аномалије. Његова најзначајнија дела су: „Тровачница“, „Једна страница љубави“, „Нана“, „У кључалом лонцу“, „Жерминал“, „Земља“, „Звер човек“, „Новац“, „Доктор Паскал“, „Слом“, трилогија „Три града“( Лурд, Рим, Париз).

После слома Комуне и политичких превирања у Француској, 1894. избија Драјфусова афера, под оптужбом да је капетан Алфред Драјфус одавао ратне војне тајне једној страној држави. Зола улеће у овај случај, сматрајући да је Драјфус био жртва и због увреда и напада изведен је пред суд. Осуђен је на годину дана затвора, напушта Француску и одлази у Енглеску. Тамо је написао „Четворојеванђеље“.  Доживљава тренутак радости када је поништена Драјфусова пресуда  и враћа се у Париз. Међутим,у пуној снази и стваралачком замаху, умире 29. септембра 1902. године, угушивши се при спавању угљеним испарењима из запушеног камина у његовој соби. Анатол Франс се опростио од њега речима:“ Био је један тренутак људске свести.“

С. Р.

Поделите ову вест на друштвеним мрежама:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.