Навршило се 28 година од смрти чувеног језуитског свештеника, филозофа и највећег енглеског историчара филозофије Фредерика Коплстона. Рођен је 10. априла 1907. у Самерсету. Одрастао је у англиканској вери његовог ујака Реџиналда Стивена Коплстона, који је био англикански бискуп у Калкути. Фредерик је студирао на Марлборо колеџу од 1920-1925. године. Још као тинејџер преобратио се у римокатоличког верника, што је изазвало велико негодовање у његовој породици. Отац му је помогао да заврши школовање на Сент Џон колеџу у Оксфорду, где је дипломирао 1930. године, када постаје језуита.
Познат је по свом врло обимном и утицајном вишетомном делу „Историја филозофије“ ( које је писао од 1946. до 1975. ) изложеном у IX томова, на преко 4500 страница. У њему је представио учење старе, средњовековне и модерне филозофије као и њено постигнуће, осврћући се на рад Томе Аквинског. Исто тако је стекао популарност у расправи о постојању Бога, коју је водио са својим савремеником Бертрандом Раселом у емисији 3. програма „Би-Би-Си“ радија 1948. године. Током своје академске каријере, Коплстон је прихватио велики број почасних улога, као предавач на Понтификалном грегоријанском универзитету у Риму од 1952. до 1968. Постао је сарадник Британске академије 1970, као и почасни сарадник Сент Џон колеџа у Оксфорду. Након пензионисања 1974. године, наставио је да предаје. Од 1979. до 1981. одржао је Гифорд предавање на Универзитету у Абердину, која су објављена у књизи „Вера и Једно“.Фредерик Коплстон је преминуо 03. фебруара 1994. у Лондону, у 86. години живота.
С. Р.