Навршило се 67 година од смрти најутицајније мексичке уметнице 20. века, Фриде Кало. Рођена је 06. јула 1907. у Којоакану, у Плавој кући ( La Casa Azul ) као трећа од четири кћери породице Кало-Калдерон. Фридин отац Вилхелм рођен је у Немачкој и био је мађарског порекла. У Мексико долази када је имао 19 година и тада користи шпанску верзију свог имена – Гиљермо. Био је фотограф и љубитељ сликарства, тако да је од њега Фрида наследила уметнички таленат. Као мала, оболела је од дечије парализе која ће јој променити живот. Упркос хендикепу, Фрида постаје очев помоћник, учи да користи фото-апарат, да развија и боји фотографије. Желела је да постане лекар и уписује престижну Националну припремну школу у Мексико Ситију. Да би помогла родитељима који су запали у финансијске дугове, проналази посао у радионици сликара Фернанда Фернандеза, очевог пријатеља, који јој је држао часове цртања.
Након тешке саобраћајне несреће 17. септембра 1925, Фрида постаје непокретна и провела је у постељи годину дана. Да би прекратила време, родитељи су јој набавили штафелај који је био причвршћен за Фридин кревет и једно огледало. Одустаје од жеље да постане лекар и одлучује да слика.
Почиње да ствара анатомске илустрације људског тела. Након опоравка, постаје члан Комунистичке партије, радила је на подстицању културног развоја и неговању традиције мексичког народа. На зградама државних установа израђују се мурали, које је радио велики уметник тог времена, Дијего Ривера. Фрида је била одушевљена његовим радом, а Дијего њеним талентом. Постају велики пријатељи, а из њиховог пријатељства убрзо се рађа велика и страсна љубав. Били су једно другом велика подршка и подстрек.
Док је ставрала у Којоакану, Фрида је сликала аутопортрете, себе у елегантним хаљинама, са аристократским држањем, уздржаним изразом лица у озбиљним и хладним тоновима, док је боравком у САД-у сликала себе у традиционалоном руху, као мексичку Индијанку,окићену накитом, која носи једноставне блузе, дугачке и широке сукње са цветним дезеном. Такође је сликала егзотичне биљке и животиње : папагаје, псе, мајмуне…На сликама су забележени најважнији тренуци њеног живота и осећања која је проживљавала: туга, бол, чежња, срећа и љубав.
Говорила је : „ Сликам саму себе, јер сам тако често сама и зато што је то тема коју најбоље познајем.“
Имала је самосталне изложбе у Њујорку и Паризу. Познато је да је њен аутопортрет „Оквир“ купио музеј Лувр. Иако се болест вратила, наставила је да слика, овај пут сликала је мртву природу и славила је живот. Фрида Кало је преминула 13. јула 1954. у свом дому у Којоакану. Плава кућа је 1958. постала музеј Фриде Кало.
С. Р.