СПОМЕНАР…Ханс Кристијан Андерсен – писац најлепших бајки за децу

Навршило се 216 година од рођења Ханса Кристијана Андерсена, данског књижевника, познатог писца најлепших бајки за децу. Рођен је 02. априла 1805. године у Оденсеу, на данском острву Фин. Био је дете изузетно сиромашних родитеља. Отац му је био обућар, али сањалица који је волео уметност више него занат, и пренео је на малог Ханса Кристијана љубав према књигама, читајући му је бајке из Хиљаду и једне ноћи.

Након очеве смрти, мајка се све чешће одавала пићу и бригу о дечаку је преузела бака. Са 14 година Ханс Кристијан одлази у Копенхаген да потражи срећу. Био је преосетљив, необично висок, мршав, изузетно ружан, неспретан, нервозан и склон сањарењу. Успева да стекне наклоност неких утицајних људи, па га је Јонас Колин узео код себе да би га ишколовао. У кући његовог заштитника су га сматрали “сиромашним рођаком” и никада му нису признали једнакост. Волео је путовања и желео је да упознаје нове земље, људе и природу.

Приликом гостовања копенхашког Краљевског позоришта који је приказивао Пепељугу, били су потребни статисти и мали Ханс је добио улогу пажа.

Захваљујући краљевској стипендији, Андерсен је пуно путовао и то је веома утицало на његово литерарно стварање. Ту је важно његово запажање да све природне појаве, ствари и предмети које види око себе могу да уђу у бајку, говорећи “Узимам живот и стварам од њега бајку !” Његова прва дела су била путопис “Шетња на Амагер” и роман “Импровизатор”. 08. маја 1835. излази његова прва свеска бајки. 1838. краљ му је доделио редовну списатељску плату, тако да је Андерсен решио своју финансијску ситуацију. Уследили су романи “О.Т.” и “Само виолиниста”.

Следе “Бајке испричане деци” и није ни слутио да ће му оне донети славу за којом је толико чезнуо. Ту је објавио : Кресиво, Принцеза на зрну грашка, Цвеће мале Иде, Палчица, Неваљали дечак, Сапутник, Мала сирена, Царево ново одело, Мали Клаус, Велики Клаус, Снежна краљица, итд. У бајкама је био слободан и оне су биле његова аутобиографија. У својој доброти Андерсен је желео да ублажи ужас стварности па је бајкама давао срећне завршетке или барем наду у божју правду.

Андерсеново стваралаштво је утицало на музику па су многа светска музичка дела настала на основу његових бајки: Сергеј Прокофјев је написао поему Ружно паче, Игор Стравински је написао оперу Славуј и  балете Славујева песма и Вилин пољубац.

Последње додине свог живота Андерсен је провео у општем признању својих сународника. Велико задовољство донела је писцу одлука његовог родног града да га прогласи почасним грађанином.

Умро је 04. августа 1875. и сахрањен је у породичној гробници Колинових.

[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=TTjMxjxQS3U[/embedyt]

 

С. Р.