Навршава се 94 године од трагичне смрти чувене балерине Исидоре Данкан. Рођена је 27. маја 1877. у Сан Франциску. Ова Американка шкотско-ирског порекла од најранијег доба је показивала склоност ка плесу.На питање, када је почела да плеше, одговорила је : „ Још у мајчином стомаку.“ Исидора, као и њена сестра и двојице браће су расли без оца и проводили детињство у сиромаштву. Мајка Исидора О’Гормен Данкан је била пијанисткиња и наставница музике. У њиховом дому често није било хране, али је за уметност увек било воље и времена, када би мајка свирала Бетовена, Моцарта, Шопена и наглас читала Шекспира.
Живот поред мора, пространство неба је давало малој Исидори слободу и машту и није волела надзор и притисак. Слободно је износила своје ставове који су били за њен узраст изузетно зрели. Као млада девојка почела је држати часове плеса, док ју је мајка пратила за клавиром. Одлучила се за већи корак, продавши комад бакиног накита да би купила карту за Чикаго, како би тамо пронашла неки ангажман у плесној трупи и дошла до зараде, али без успеха. То је није поколебало, па одлази у Њујорк где је добила посао у позоришној трупи Аугустина Далија. Напушта и ову трупу и одлази у студио Карнеги хола где њене кореографије долазе до изражаја и тако полако освајала публику. Немирног духа, тежила је да освоји и друге просторе и убрзо одлази у Лондон код госпође Виндхам, која је приређивала балове у својој кући, а потом у Париз, у салону Де Сент Маро, где је имала један од славнијих наступа. Одушевљена публика ју је обасипала цвећем и похвалама.
Њена теорија игре заснивала се на духовној визији, на ономе што долази из душе, из које се рађају покрети.Након што је наступала у многм европским градовима, попут Берлина, Лајпцига, Минхена, Будимпеште, Беча, Фиренце, долази у Русију 1905. Живот у хладној Русији ће јој променити живот, када је упознала младог, плавооког, тада још непознатог песника Сергеја Александровича Јесењина. Он је тада имао 26 година, а она 46. Млади песник је био импресиониран чим је угледао Исидору како игра, а она је била очарана његовом младошћу и лепотом. Јесењин ју је пратио на њеним турнејама у Америци, иако није знао ни једну реч на енглеском.
Упркос великој љубави, нису могли да се прилагоде једно другом. Када су се вратили у Русију, прекинула се њихова веза. Преминула је трагично, 14. септембра 1927. у Ници, када јој се током вожње у „Бугатију“ дуги, црвени шал уплео у точак возила и угушио је.
О њеном животу снимљен је филм „Исидора“ 1968. у режији Карела Рајша, са Ванесом Редгрејв у главној улози.
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=hgE8GfY97S0[/embedyt]
С. Р.