СПОМЕНАР… Иво Андрић, једини Нобеловац југословенске књижевности

Навршило се 129 година од рођења Иве Андрића, југословенског књижевника и дипломате, јединог добитника Нобелове награде на нашим просторима. Рођен је у Долцу код Травника 09. октобра 1892. Када је имао две године, отац му умире од туберкулозе, па га мајка доводи код мужеве сестре у Вишеград, где је Иво провео своје детињство и завршио основну школу. 1903. уписује Велику гимназију, најстарију Босанско-херцеговачку средњу школу у Сарајеву.

За гимназијских дана, Андрић почиње да пише поезију и 1911. своју прву песму „ У сумрак“ објављује у часопису „Босанска вила“. 1912. започиње студије словенске књижевности и историје у Загребу, а наредне године прелази у  Беч. Клима му није пријала јер је имао осетљива плућа као и његов отац па одлази  на Филозофски факултет у Краков. У Кракову је становао код породице чија је ћерка Јелена Иржиковска могла да буде прототип за „Јелену, жену које нема“. 1918. из штампе излази Андрићева прва књига „Ex Ponto“, песме у прози. Докторску дисертацију „Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине“ одбранио је на Универзитету у Грацу.

Иво Андрић је имао веома успешну дипломатску каријеру. 1920. био је постављен за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је радио као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту и Грацу. У то време је објавио збирку песама у прози „Немири“, приповетке „Ћоркан и Швабица“, „Мустафа Маџар“, „Љубав у Касаби“, „У Мусафирхани“, као и циклус песама „Шта сањам и шта ми се догађа“. 16. фебруара 1939. изабран је једногласно за редовног члана Српске краљевске академије.

Исте године постављен је за  министра и изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину, али након бомбардовања Београда 07. априла 1941, Андрић са особљем напушта  Берлин и рат проводи у Београду у изолацији. Након рата, 1946. постаје председник Савеза књижевника Југославије. Објављује приповетке „Прича о везировом слону“, „Прича о кмету Симану“, „Знакови“, „На сунчаној страни“ и др. Роман „Проклета авлија“ је штампао у Матици српској 1954. године.  „Босанска трилогија“ коју су чинила дела „Травничка хроника“, „Госпођица“ и „На Дрини ћуприја“ су главни кривци што је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност 26. октобра 1961. у Стокхолму. Новац који је добио од награде поклонио је за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини. Преминуо је 13. марта 1975. у Београду, у 82. години живота.

C. P.