Навршило се 146 година од рођења српске математичарке Милеве Марић Ајнштајн. Рођена је 19. децембра 1875. у Тителу. Потиче из угледне и богате породице, која се често селила због очевог посла. Живели су у Вуковару, Руми, Загребу, Каћу, а затим купили кућу у Новом Саду у Кисачком сокаку. Кућа се и данас налази на истом месту, у Кисачкој 20 и под заштитом је. Милевин отац је био веома штедљив и сналажљив човек, па је стечено богатство трошио на школовање деце. Пре Милеве, родитељи су имали Милицу и Вукашина који су рано умрли, а након Милеве су рођени Зорка и Милош. Услед компликција које су настале на порођају, Милева је рођена са исчашеним куком.
Њеним одрастањем последице су постајале све видљивије. Основну школу је завршила у Руми, а испољавала је таленат за музику, цртање и математику. Школoвање је наставила у Српској вишој девојачкој школи у Новом Саду. Затим се породица сели у Сремску Митровицу где ће Милевва уписати Митровачку реалну гимназију. Тада је открила свој таленат за природне науке. Своје слободно време је након учења проводила састављајући сама себи задатке. За време школовања у Загребу, Милева је присуствовала часовима физике, који су били намењени исључиво мушкој популацији. То је било време када су жене имале мања права од мушкараца.
Године 1885. породица се сели у Цирих, и отац је уписује у вишу девојачку школу у Берну, а матурирала је у Цириху. Након средње школе одлучује да упише студије на факултету природних наука „Политехникум“. Била је једини женски студент у групи професора Вебера који је покушавао да је преусмери на лакшу групу природних наука, али она није одустајала. Интересовале су је области небеске физике и астрономије. Већ на првој години студија је упознала Алберта Ајнштајна па су се зближили и проводили много времена заједно као колеге. Одушевљавала га је њена природа, лакоћа и брзина са којом је завршавала експерименталне вежбе из физике и матеметике. Њени резултати са прорачунима су били одрађени са великом прецизношћу. Удајом за Алберта она је жртвовала своју каријеру и бавила се науком скоро 15 година скромно и без знања јавности, а њен удео у ствралаштву је итекако утицао на Алберта, што му је касније донело светску славу. Преминула је 04. августа 1948. године у Цириху, услед последица можданог удара.
С. Р.