СПОМЕНАР…Милован Илић Минимакс, први неконвенционални ТВ водитељ

Обележава се годишњица рођења нашег новинара и књижевника Милована Илића – Минимакса. Рођен је 05. новембра 1938. године у Липници код Крагујевца, где је завршио основну и средњу школу. За детињство су га везивале тужне успомене. Било је то скромно време, када се куповало боновима и тачкицама. Грамофона, плоча и касета није било, а највише је волео да чита новине. Највећи шок је доживео када су му се родитељи развели.

Никада није био добар ђак и учио је само оне предмете који су му се свиђали. Писао је одличне саставе, што је наговештавало да ће постати новинар и књижевник. По завршетку гимназије, 1957. године долази у Београд да студира, прво на  Позоришну академију, где су му  рекли да нема појма за глуму, а затим уписује Правни факултет. Положио је скоро целу прву годину и ту стао, да би у међувремену случајно почео да се бави хумором. Није ни сањао да ће то бити његова професија. „Политика“ је сваке недеље објављивала по једну његову хумореску. Радио је у сатиричном листу „Јеж“, а 1960. је прешао у Радио Београд. На почетку сваке емисије  увек је говорио : „Драги моји, драге моје“, а на крају :“Ћао, нема више.“

1967.године постаје Минимакс, захваљујући истоименој радијској емисији, чији назив је настао по слогану „Минимум говора,максимум музике“. Био је неконвенционалан водитељ који је поред класичне најаве убацивао вицеве, доскочице и џинглове. Аутор је чувене емисије Туп-Туп коју је водио 22 године, и са којом је постигао велики успех. Након укидања његових радио емисија, каријеру наставља на Радио-Телевизији Србије, где је водио емисију Од главе до пете. Када је и она укинута, водио је забавну емисију Минимаксовизија, коју је радио за ТВ Пинк и Палму. По први пут је представио јавности бројне естрадне звезде.

Био је члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара. Аутор је две књиге афоризама „Ситна размишљања“ (1967) и „Из малог мозга“(1988). Добитник је престижне награде за сатиру „Радоје Домановић“ 1995. године. Преминуо је 10. фебруара 2005. након дуге и тешке болести.

С. Р.