На данашњи дан, 14. марта 1932. године, у банатском селу Мокрин рођен је наш велики песник, сценариста, режисер, новинар и сликар Мирослав Мика Антић. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију је похађао у Кикинди и Панчеву. После матуре радио је у техници панчевачког Народног позоришта, а потом у листу “Панчевац”. Студирао је у Београду, на катедри за славистику (руски и чешки језик) Филозофског факултета.
У Нови Сад је преселио 1954. и запослио се као новинар у “Дневник”, да би се после неког времена поново вратио у Београд где је годину дана био уредник листа “Пионира”. У „Српску Атину“ се дефинитивно враћа 1961. и најпре постаје члан редакције у издавачком одељењу “Форума”. Волео је новинарство јер му је пружало прилику да пуно путује и да упознаје интересантне људе. Од 1962. до 1965. био је је главни уредник ревије за џез и забавну музику “Ритам”, а до 1979. и главни уредник ”Невен Чика Јове Змаја”.
Као режисер и сценариста радио је на филмовима “Свети песак”, “Доручак са ђаволом”, “Широко је лишће” и др. Као ликовни уметник имао је широк опус слика, колажа и уља и које је представљао на самосталним изложбама у Новом Саду, Сарајеву, Загребу, Мокрину и Кикинди.
Ипак, његова основна уметничка вокација била је поезија, а неке од његових песама попут незаборавног „Плавог чуперка“ и данас су парадигма не само поезије за децу. Прву песму “Мајка” објавио је 1948. у београдској “Младост”, а прву књигу стихова “Испричано за пролећа” 1950. године.
Његови књижевни и сликарски узори били су Милован Глишић, Вилијам Фокнер, Лав Толстој, Лао Це, Х
ијеронимус Бош, Питер Бројгел као и његова мајка Меланија. Волео је Војводину која је била чест мотив у његовим песмама. Војводина је његов завичај пун људских мука и радости коме се увек радо враћао. Волео је њене сокаке, биртије и своју кућу у Мокрину. Написао је и објавио велики број књига за децу и одрасле :”Ту где почиње небо”,”Тако замишљам небо”, “Плави чуперак”, “Гарави сокак”, “Насмејани свет”, “Шашава књига”, “Оловка не пише срцем” и многе друге.
Песниково обраћање детету у ствари је његово обраћање детету у себи. Певао је једноставним језиком као да ћаска. Његове песме су емотивне, топле и искрене.
Добио је бројне награде и признања, две “Невенове награде”, “Награда за животно дело у поезији за децу”, “Награда Стеријиног позорја”, као ”Златну арену” у Пули за филмски сценарио.
Био је отворен и искрен човек и велики боем чији живот је пратио низ углавном кафанских анегдота које се препричавају и данас.
Преминуо је у 54. години Новом Саду 24. јуна 1986.
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=g0Txvug-3Pg[/embedyt]
С. Р.