Навршило се 52 године од рођења великог српског филмског, телевизијског и позоришног глумца, Небојше Глоговца. Рођен је 30. августа 1969. у Требињу. Његов отац Милован је био свештеник а мајка Милена кројачица.
Породица се преселила у Опово 1974. а затим у Панчево, где је Небојшин отац добио службу као прота у Успенској цркви. Небојша је основну школу завршио у Панчеву а затим гимназију „Урош Предић“. Похађао је и музичку школу „Јован Бандур“, одсек за кларинет.
Када је имао 12 година, постао је члан Дечије драмске групе студија Радио Београда код Мирослава Мике Антића, где се задржао пуних 6 година и играо у неколико представа. 1981. први пут се појавио у телевизијској серији „Приче из Непричаве“, а прву глумачку улогу је имао у серији „Бољи живот“ у којој је глумио друга Слободана Попадића 1987. године. Био је члан Атељеа младих у Панчеву до 1990. када уписује ФДУ на наговор Миленка Заблаћанског, у класи професора Владимира Јевтовића. У Атељеу младих је играо у представи „Мушица“ по мотивима Ежена Јонеског, румунског и француског драмског писца.
Тешко је набројати велики број улога Небојше Глоговца. У Југословенском драмском позоришту дебитовао је у представи „Лажни цар Шћепан Мали“, у улози Ника Ђурова 1993, а годину дана касније добија улогу Фадила, војника ЈНА, у ратној драми Боре Драшковића „Вуковар, једна прича“. 1995. играо је улогу Богдана у филму Горчина Стојановића „Убиство с предумишљајем“. Следили су филмови „До коске“, режисера Слободана Скерлића и „Покондирена тиква“ у режији Петра Зеца. 1998. у ТВ серији „Породично благо“ ( у улози Златка Голубовића ) стекао је велику популарност. Међународни успех је постигао филмом „Небеска удица“ 2000, који је приказан на филмском фестивалу у Берлину и тиме побрао добре критике, поредећи га са Томом Хенксом.
Небојша Глоговац је био добитник многих признања, од којих су : награда „Ардалион“ (1996) за улогу Владимира у представи „У потпалубљу“, награда „Милош Жутић“ (2000) за најбоље глумачко остварење у сезони за тумачење Симеона Њега у „Златном руну“, награда „Др Бранимир Ђорђевић“ (2008) за лепоту говора као главни протагониста у драми Франца Кафке „Замак“, награда на 27. интернационалном филмском фестивалу „Фесторија“ у Лисабону и многа друга.
Преминуо је 09. фебруара 2018. у Београду.
С. Р.