Навршило се 96 година од рођења Оливере Марковић, наше познате глумице. Играла је у свим жанровима и према анкети „Вечерњих новости“, налази се на 5. месту највећих српских глумица. Поред позоришта и филма, бавила се и певањем – нарочито романси. Рођена је као Оливера Ђорђевић, 03. маја 1925. у Београду. Отац Велизар је био чиновник, а мајка Олга домаћица. Била је несташно дете, често упрљана од игре, а од батина се увек спасавала неком смешном причицом. Највише од свега волела је да пева. Завршила је чувену Другу женску гимназију а затим уписала студије историје уметности на Филозофском факултету где је и апсолвирала.
У међувремену, прешла је на глуму на Факултету драмских уметности где је 1952. дипломирала у класи професора Мате Милошевића. Постала је члан Београдског драмског позоришта где је остала до 1965. када прелази у Народно позориште у којем је играла све до 1991. Њени ватрени обожаваоци је памте по првим, заиста блиставо одиграним улогама са тадашњим супругом Радетом Марковићем у представама „Мачка на усијаном лименом крову“ ( Тенесија Вилијамса) и „Лов на вештице“ ( Артура Милера). Многи је се сећају из „Пигмалиона“ и по улози Живке у Нушићевој „ Госпођи министарки“.
Рођена је комичарка, а њена природна духовитост чинила је сваку реплику непоновљивом. Када је завршила Леди Магбет у филму „Сибирска Леди Магбет“, то је видео један од великана Холивуда, желећи да је води у филмску Меку, али њу то није нарочито занимало, јер је имала своје позориште и живот у њему. Остварила је преко 150 улога у позоришту и снимила више од 50 филмова. Једна од Оливериних најпознатијих улога је „Тетка“ у филму „Балкан експрес“. Ту су филмови „Козара“, „Тито и ја“, „Сабирни центар“, „Службени положај“ из 1964. године за који је награђена Златном ареном у Пули, „Развод на одређено време“, „Мој тата на одређено време“ ( као Косина мајка), „Тесна кожа“ и др. У периоду од 1980-2000. појављивала се у серијама Синише Павића, као што су „Бољи живот“, „Срећни људи“ и „Породично благо“. Публика је ипак највише заволела њену улогу Ангелине Савић у „Отвореним вратима“.
Једно „признање“ било јој је посебно драгоцено, када је играла у представи „Браћа Карамазови“ у Југословенском драмском позоришту, где је у публици те вечери био чувени Лоренс Оливије са супругом Вивијен Ли, који је гостовао у Београду са својом представом. Пошто се завеса спустила, Лоренс је пришао и пољубио Оливерину руку, рекавши: „Ваш лик и глас никада нећу заборавити.“
Умрла је у Београду 02. јула 2011. у 87. години живота.
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=gbMs8waswlc[/embedyt]
С. Р.