
Обележава се годишњица рођења српског православног владике, просветитеља и поглавара Старе Црне Горе и Брда, Петра II Петровића Његоша. Рођен је 13. новембра 1813. године, крај огњишта на Његушима, као други син Томе Маркова Петровића и Иване Пророковић. На крштењу је добио име Радивој. Не зна се тачно због чега је узео додатак Његош, а не Његуш, како би требало према имену његовог племена и завичаја. Петровићи су пореклом из централне Босне, околине Травника или Зенице, али су отишли из ових крајева 1463. године, када су Турци заузели Босну. Једно време су се задржали на Невесињској висоравни, а одатле су се врло брзо повукли у Црну Гору. Његов стриц, владика Петар I га је узео к себи 1825. и школовао га је у Цетињском манастиру. Ту је Раде написао своје прве песме. Затим одлази у манастир Топла код Херцег Новог, где наставља своје образовање. Познато је да му је учитељ био Сима Милутиновић Сарајлија, који му је предавао историју, књижевност и филозофију.
Након смрти свог стрица Петра I, Његош постаје духовни и световни вођа Црне Горе. Његова владавина је имала за циљ уједињење црногорских племена и успостављање централизоване државе. Због покушаја да прошири територију Црне Горе и да је присаједини са Србијом, често је долазио у сукоб са Османским царством. Његош је почео да пише песме још као дечак, које су биле у духу народне поезије, испеване уз гусле.На њега је осим Симе Милутиновића Сарајлије, имао велики утицај Лукијан Мушицки и антички класицизам. Његош је у време рата са Турцима, прикупљао песме које су певале о црногорском јунаштву и занесен њима, стварао нове.Таква је била збирка песама „ Огледало српско“. Из његове дубоке мисаоне и филозофске фазе, настала су велика дела, попут „Луча Микрокозма“, „Горски Вијенац“ и „Лажни цар Шћепан мали“.
Нарушеног здравља, преминуо је 31. октобра 1851, пре свог 38. рођендана на Цетињу.