Обележава се 126 година од рођења великог руског песника, боема и пустолова Сергеја Јесењина. Рођен је 03. октобра 1895. у Константинову као најмлађе дете Александра Никитича Јесењина и Татјане Фјодоровне Титове.
Због неслоге родитеља, сталном бригом и потрагом за бољим послом, Сергеј је одрастао у кући деде и бабе по мајци. Још као мали је показивао таленат за писање, а са девет година је написао своју прву песму, инспирисану фолклором и животом на селу. Сергеј је имао присан однос са дедом који је једини схватио његов таленат и давао му подршку да се оставри као песник. Завршио је трогодишњу црквено-учитељску школу у Спас-Клепику, а потом уписује студије историје и филологије, али услед недостатка средстава, напушта студије и враћа се у село. Прву песму „Бреза“ објављује у часопису Мали свет 1913.
Одласком у Петроград 1915. године, упознаје се са писцем Александром Блоком и приступа групи песника „ Краса“ у којој су били Николај Кљујев, Сергеј Кличков, Александар Абрамов-Ширјајевец,Алексеј Ремизов и Пјотр Годецки. Јесењин стиче велику популарност, а Максим Горки, сећајући се тих дана пише :“ Град је навалио на Јесењинове песме као прождрљивац на јагоде у јануару.“ Објављује две збирке стихова „Радуњица“ и „Плавет“, а у прози повест „У дубодолини“. 1918. у Москви објављује песме „Преображење“ и „Сеоски часловац“. Те године упознаје Анатолија Мариенгофа и оснива књижевни правац имажинизам, истичући слику као главни елемент у поезији. 1920. објављује „Исповест мангупа“ и поему „Пугачов“. Својим песмама је улазио у душе свих оних који су га читали и поштовали његов рад.
Водио је буран љубавни живот, а једна од његових жена била је унука Лава Толстоја, Софија, која је посветила свој живот сакупљајући и чувајући његове песме и оставила мемоаре о њему. Подривеног здравља, у грозници стварања, боемству, утучен и усамљен, опраштајући се од пријатеља, одсео је у московском хотелу Англетер. У соби број 5 између 27. и 28. децембра 1925. је извршио самоубиство.
Према сведочењу Волфа Ериха, његова последња песма „До виђења друже, до виђења“ је услед недостатка мастила написана његовом крвљу. С. М. Киров, Јесењинов пријатељ, када је чуо за песникову смрт, је рекао : „Очигледно је да се спотакао о камен окорелих људских душа.“
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=9ZAGRQMPrB4[/embedyt]
С. Р.