На данашњи дан 1890. године, у Темерину, рођен је Сирмаи Карољ, прозни писац, критичар, уређивач, правник,књижевни историчар и организатор, песник.
Гимназију је завршио у Новом Саду, где је 1906. основао и уређивао часопис „Књижевност“, а 1910. и часопис „Светлост и тама“. Докторирао је права у Будимпешти 1914.
Прво дело је објавио у пештанском часопису „Живот“, али је књижевну каријеру започео 20-их година прошлог века у Врбасу. Прве новеле објавио је у часописима „Застава“ и „Исток“, а његов књижевни развој је брзо постигао кулминацију.
30-их година је уређивао тадашњи престижни југословенско- мађарски књижевни часопис „Сноп“. Залагао се за чистоту језика, естетски квалитет и храбро се суочавао са дилетантизмом. Када је одустао од уређивања часописа 1941, заћутао је и као писац. Са антологијом „Цигле и бразде“ (1947) се појавио опет, да би свој прави повратак доживео на почетку 50-их година. 1968. добио је књижевну награду „Мост“. Издао је око 1800 дела , а његов књижевни опус састоји се од прозаичних жанрова који имају лирски приступ.
„Теме мојих новела су обичне, из свакодневног живота, али ја желим да проникнем дубље у ствари и односе међу људима, сав сам усмерен на визије, симболе. Може се учинити неком да ту има нечега мистичног, у ствари, ја тражим разрешење и крај…“- говорио је Сирмаи.
Своју аутобиографију написао је под насловом „Тражење себе“. Обишао је много земаља и освојио бројне књижевне награде. Био је члан Савеза југословенских писаца, међународног Пен клуба, Њујоршке Научне Академије, почасни члан лондонског Chemical Society и I.N.E.
Често је предавао на америчким, европским и азијским универзитетима. Говорио је и писао на више страних језика, поседовао техничко образовање, одлично сликао и цртао, свирао клавир и компоновао песме. Неке од савременика попут Милоша Црњанског, Станислава Винавера, Симе Пандуровића, Иве Андрића и Александра Тишме, Сирмаи је лично познавао.
Умро је 06. октобра 1972. После његове смрти, у Врбасу је основан Спомен одбор „Сирмаи Карољ“. По њему су назвали улицу и музејску собу. У родном Темерину, осим библиотеке, име Сирмаи Карољ носе и улица и Културно-уметничко друштво. У част овом писцу, 1975. основана је књижевна награда која носи његово име и која се додељује сваке две године у Врбасу, па наредне две године у Темерину, за најбољег новелисту на српском и мађарском језику.
С. Р.