Стеван Стојановић Мокрањац је био српски композитор, музички педагог и први је увео српски национални дух у музику. Рођен је 09. јануара 1856. у Неготину, где је завршио основну школу. Ниже гимназијско образовање стицао је наизменично у родном граду, Зајечару и Београду. Био је изузетно талентован за музику, сам је стекао знање свирања виолине и основну музичку писменост. У раној младости се препустио самосталном истраживању система за лествице, интервале и тонове. Свакодневно је проводио време у бележењу и састављању различитих мелодија. У Неготину је са пуно успеха обављао дужност хоровође у певачком друштву. Гимназију је завршио у Београду, где уписује студије на природно-математичком одсеку Филозофског факултета, али напушта студије и постаје члан Београдског певачког друштва.
Добија стипендију за усавршавање музике у Минхену 1879. где је студирао хармонију и композицију.Због несугласица са директором Конзерваторијума, враћа се у Београд и започиње посао диригента и писања својих првих дела и дириговањем хором. Компоновао је Прву руковет и Опело у Г-молу. Изборио се за добијање стипендије у Риму 1884. где је изучавао полифони стил код Паризотија. Његово касније опредељење је чинила музика световне и црквене традиције. Петнаест руковети представљају посебан успех у Мокрањчевом композиторском раду. Компоновао је Литургију, Две песме на Велики Петак, Три статије, Акатист, Тебе Бога хвалим.
Најпознатија духовна Мокрањчева дела су Опело у фис молу и Литургија и објављује појачки зборник Осмогласник 1908. године. Припадао је групи романтичара и утемељивача националне традиције попут Франца Листа код Мађара и Фредерика Шопена код Пољака.
Његове руковети нису ништа друго но врста хорских композиција које су инспирисане и засноване на народном мелосу Србије, Косова, Црне Горе, Македоније и Босне. У најлепше руковети сврстала се десета, са темом „Биљана платно белеше“ и она припада самом врху Мокрањчевог стваралаштва. Био је велика инспирација својим наследницима. Опус Петра Коњовића проистекао је из Мокрањчевог дела, као и балет „Охридска легенда“ Стевана Христића.
Заједно са пијанистом Цветком Манојловићем и композитором Станиславом Биничким основао је Српску музичку школу, у којој је обављао дужност директора и наставника теоретских предмета. 1906. године изабран је за дописног члана Српске краљевске академије. Сврстава се у ред класика југословенске музике. Преминуо је 29. септембра 1914. у Скопљу. У његову част, у септембру сваке године у Неготину традиционално се одржавају „Мокрањчеви дани“, престижно такмичење у хорском певању.
С. Р.