Обележена је годишњица рођења нашег великог филмског и позоришног глумца Стеве Жигона. Рођен је 08. децембра 1926. године у Љубљани. Био је дете из радничке породице, од оца Штефана и мајке Марије. Иако су га крстили као Штефана у католичкој цркви, већ на првим часовима веронауке, Стево је постао атеиста. Његов бунтовнички дух и жеља за слободом, припадање искључиво себи, учинили су да промени став према религији. Матурирао је у Љубљани, где је завршио први семестар Академије за „игралско уметност“, а касније наставља школовање у Русији. Због чланства у Савезу комуниста омладине Југославије, од 1943. до 1945. депортован је у концентрациони логор у Дахау, где је научио немачки језик до перфекције, што је касније одредило његову глумачку каријеру, јер су му додељиване улоге немачких официра ( улога Кригера у „Отписанима“).
Од 1946. до 1948. године завршио је Лењинградски театрални институт, на одсеку за глуму. Тада је почела његова велика опсесија према Русији која је прерасла у русофилство. Дипломирао је 1952. у изванредној класи Академије за позоришну уметност у Београду.На Факултету драмских уметности био је један од првих асистената приликом његовог оснивања 1949. године. Бавио се и режијом. Дебитовао је у филмовима „Рондо“ (1966.) у режији Звонимира Берковића и „Оксиген“ (1970.) у режији Матјажа Клопчића.
Прославио се улогама на телевизији, у серијама „Отписани“ и „Повратак отписаних“. Одиграо је 59 улога у позоришту, 30 главних улога у 17 филмова и 13 ТВ серија и потписао 57 позоришних режија. Режирао је филмове „Драга Рут“, „Агонија“, „Ожалошћена породица“, као и многе друге позоришне представе у Народном позоришту у Београду – „Ромео и Јулија“, „Госпођица Јулија“, „Идиот“, „Галеб“ и др.
Добитник је награда, од који издвајамо: награда „Бојан Ступица“, статуета „Јоаким Вујић, златна медаља почасног грађанина Русије „Николај Мордвинов“, „Добричин прстен“ и многе друге. Преминуо је 28. децембра 2005. године у Београду.
С. Р.