Навршиле су се 94 године од рођења нашег великог филмског и позоришног глумца Живојина Жике Миленковића. Рођен је 26. јануара 1928. године у Нишу. Још као мали дечак, интересовао се за глуму, па је након завршене Више педагошке школе и рада као професор књижевности , почео да глуми у Нишком народном позоришту.У то време није постојала Академија за позориште, а глумци су ангажовани из аматерских друштава. Студирајући књижевност, изучавао је истовремено глумачки занат. 1952. прелази у Београдско драмско позориште где је глумио до пензионисања.
Поред многих позоришних улога, глумио је у стотинак филмова и ТВ серија, а широј публици ће остати најпознатији по улогама у серијама „Љубав на сеоски начин“ као газда Цветко, „Врућ ветар“ као Соћа Шурдиловић, и „Срећни људи“ као Тиосав Марјановић Гарац. Његове значајне позоришне улоге су „Књаз Милош“, „Агатон“, „Клаудије“ и др. Жика је волео свој позив. Говорио је : „ Глума је и срећа и туга. Али, тужно је то што глумац живи само између дизања и спуштања завеса. После тога остају сећања о појединцима, а већини следи заборав. Проклетство и лепота овог посла се састоји у сталном изазову и доказивању. Не може се живети само од једне добре улоге…“
Од својих улога, највише је волео Бесемјонова у „Малограђанима“ и улогу деда Трајка у „Породичном благу“. На великом екрану играо је у филмовима „Жута“, „Сок од шљива“, „Давитељ против давитеља“, „Шмекер“ итд. Преко 17 година је неговао радио емисију „Село весело“ и то је подразумевало стални контакт с народом, где је највише учио свој занат.
Изјавио је како би волео да остане упамћен као глумац који у својој каријери није добио ниједну награду, али жеља му се није остварила, јер му је уручена једина „Нушићева награда за животно дело“ у Смедереву, као глумцу комичару. Преминуо је 18. марта 2008. у Београду, у 80. години живота.
С. Р.