Свето писмо каже: ,,У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти“ (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).
Верницима, који празнике обележавају према грегоријанском календару, овај датум је 15. фебруар, познат као Сретење Господње, дан када је Богородица унела Исуса Христа као бебу у јерусалимски храм.
У народу постоји веровање да се на овај дан срећу зима и лето. Ако осване сунчан дан, а медведи се уплаше своје сенке и врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
ВАЖАН ДАН ЗА СРПСКУ ИСТОРИЈУ
Не само због свог верског карактера, овај празник важан је за српски народ због историјских догађаја који су уследили.
Photo: Google
Наиме, 15. фебруара 1804. године у Орашцу подигнут је Први српски устанак под вођством Ђорђа Петровића познатијег као Карађорђе. Повод за побуну српског народа против Турака била је висока цена зулума, али и сеча кнезова. Под сечом кнезова сматрају се убиства угледнијих српских грађана од стране Турака. Један од њих био је и кнез Алекса Ненадовић, отац проте Матеје Ненадовића који је у својим ,,Мемоарима“ детаљно описао овај догађај.
Први српски устанак почетак је борбе српског народа против петвековне турске окупације.
Photo: Google
На исти дан, али 1835. на Сретењској великој скупштини у Крагујевцу донесен је први српски Устав Кнежевине Србије у коме су изражене потребе српског друштва. Он је и један од првих демократских Устава у Европи, рађен по узору на уставе Белгије и Француске. Његов састављач је Димитрије Давидовић, новинар, дипломата и политичар, познат и као оснивач првих српских новина – ,,Новине сербске“. Овај дан познат је још и као Дан уставности Србије.
Због свог важног историјског карактера, Сретење Господње славило се као Дан државности до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, када је укинуто.
У Србији је поново уведен као Дан државности од 2002. године, а празнује се 15. и 16. фебруара.
К. Ћ.