Рођен 1939. године у Темерину, Маћаш Немет се у токове војвођанске фотографије укључује почетком шездесетих година. Уметничку склоност ка лепом цртању и оштром оку наследио је од свог прадеде тесара, што је увидео професор и разредни старешина Имре Нађ и проф. Карољ Месарош још у првим зачецима његовог школовања.
Према његовим речима, у недостатку новца на пергаменту папира је цртао ликове из цртаних филмова и заједно са својим другаром помоћу батеријске лампе пројектовао такво дело на зиду. После завршеног основношколског образовања положио је и стекао диплому за четири заната: радио – механичар, фотограф, аранжер – декоратер прве класе и кинооператер.
Фотографијом се као аматер бави од своје тринаесте године. Касније, заједно са супругом 1966. године отворио је фото радњу у Темерину, бележећи лепе тренутке сваког друштвеног скупа. Пуних 18 година радио је као кинооператер у биоскопу “Слобода” у Темерину, а од 1970. године као професионалац – новинар фотограф у редакцији дневног листа Мађар Со (Magyar Szo).
Као аранжер – декоратер једно време био је запослен у трговинском предузећу “Стотексу” у Новом Саду. Хонорарно у Културно – пропагандном центру у Новом Саду био је задужен за праћење догађаја од друштвеног и политичког живота тадашње Југославије кроз фотографију.
СЛИКЕ ЉУДСКИХ ДУША
На својим изузетним фотографијама, Маћаш се бави заборављеним људским душама, избразданих траговима судбине и искуства целокупног човечанства. Као аутор успева да препозна оне мотиве који се веома често преображавају у универзалне поруке – у погледима лица препуштених судбини.
Како истиче, поред фотографија, своје умеће изражава и на платну, омиљеним му пејзажима војвођанских салаша и земљорадничког живота. Учествовао је на преко 800 изложби фотографија и слика у земљи и иностранству, међу којима посебно место заузимају спортске фотографије.
За свој рад одликован је са двадесетак медаља и преко 100 диплома: Велемајсторску диплому највишег нивоа, диплома општине Темерин, споменицу Друштва новинара Војводине, златну плакету за учешће на фестивалу „Жисел, Танјуг-ова диплома за најбољу новинску фотографију 1984. и 1989. у Југославији, медаља Златно око, плакета за учествовање на фестивалу у Кини, Beijing, 1985. године и друге.
Његове фотографије доказују пуну зрелост једног аутора. Једноставно, не одваја се од фотоапарата јер у једном тренутку у њему проради онај прави инстинкт фоторепортера и искуство на задатку.
Довољно је погледати његове фотографије и схватити да су теме дубоко истините, за неке и потресне, претежно са портретима остарелих и времешних људи који по његовим речима никада нису лагали пред његовим објективом.
ОСНИВАЊЕ „ХОРИЗОНТА“ И ЗАВИЧАЈНЕ ЗБИРКЕ
Маћаш Немет је, уз остало, био и један од оснивача Фотокино клуба „Хоризонт“, као и Завичајне збирке Прве месне заједнице у Темерину. Време у коме је овај бриљантни аутор фотографија започео своју стваралачку авантуру, обележено је јачањем свести о медију фотографија у тадашњим војвођанским збивањима.
Пензионерски дани после 1993. године за златне уметничке руке Маћаша Немета, нису стали, више су креативнији и стваралачки. Бави се сакупљањем и преснимавањем старих фотографија о животу људи овог поднебља, овековечених у преко 85.000 негатива. По позиву, у Културним центрима у Србији и даље излаже своје фотографије, слике и аквареле.
[supsystic-gallery id=34]
М.М.