Светски дан особа са Дауновим синдром обележава се данас, 21. марта, када се грађани широм света позивају да обувањем различитих чарапа покажу своју различитост и тако пруже подршку особама са овим синдромом.
Циљ обележавања овог дана је буђење свести и разумевања, као и међународна подршка како би се поштовала права људи са Дауновим синдромом и побољшао њихов положај у друштву, као и квалитет живота.
Дан, 21. март, симболично је изабран, јер је у основи те болести присутност 3 хромозома уместо 2 хромозома, на 21 хромозомском пару.
Симбол овог дана су шарене чарапе, јер их ове особе не могу упарити. Њиховим ношењем показује се подршка да се они интегришу у друштву, да им се осигура место у вртићима, школама и на пословима.
Специфичне физичке одлике детета са Дауновим синдромом су косо постављене очи, мале ушне шкољке, кратак врат, угнута база носа, мала уста, широке шаке и кратки прсти. Код ове деце је уочљива хипотонија мишића, као и хиперфлексибилност зглобова.
Важно је напоменути да поред описаних и уочљивих физичких карактеристика на основу којих се може посумњати на Даунов синдром, коначна дијагноза мора да се заснива на анализи кариотипа ћелија.
Даунов синдром утиче на нормалан физички развој детета и проузрокује благе потешкоће у учењу. То је стање које траје читав живот , а развија се још док је дете у материци.
Некада је дужина живота особа са Дауновим синдромом износила у просеку око 9 година. Данас је, захваљујући благовременој дијагностици и лечењу урођених аномалија, животни век ових особа продужен на 50 година и дуже.
Даунов синдром може се јавити у било којој породици на свету, без обзира на здравље родитеља, економску ситуацију или начин живота.