Како ћемо правилно назвати становника неког града или насеља?
Сви смо се бар једном у животу нашли у ситуацији да не знамо како да назовемо становника неког места. За Београђанина, Новосађанина и Крушевљанина смо сигурни. Али шта је са становником Бора, Пожеге, Приштине или пак Темерина?
Називи становника одређеног места или области стручно се зову етници. Етници се граде од топонима (географски називи места, градова, насеља) и за њихову творбу у српском језику карактеристичан је велики број суфикса тј. наставака за грађење. Наставци -анин, – јанин, -чанин,- ац, -анац, само су неки којима се граде етници. А последње слово топонима одређује нам врсту наставка. Правпопис налаже да се сви етници пишу великим почетним словом.
Али, да вас не бисмо додатно збуњивали најбоље је да побројимо одређене топониме и правилне називе њихових етника. Становник Панчева биће Панчевац тј. Панчевка, а Смедерева- Смедеревац тј. Смедеревка, иако је истог назива и шпорет на дрва. Правило каже и да се људи из Бора називају Боранима и Боранкама, становници Пожеге Пожежани и Пожежанке, а у Љигу не живе Љигавци већ Љижани и Љижанке. Становнике Ваљева можемо чути како називају Ваљевчанима, а то је неправилно. Њихов правилан назив је Ваљевац и Ваљевка. Такође, чест је пример да становнике Косова и Метохије називају Косоварима, што је ем неправилно, ем увредљиво за њих јер је то албански облик. Правилно ћемо их ословити ако кажемо Косовац или Косовка, док у Приштини не живи Приштинац, већ Приштевац и Приштевка.
НИШЛИЈЕ ИЛИ НИШЕВЉАНИ
КЊИЖЕВНИ , а уједно и правилан, назив за становника Ниша гласи Нишевљанин и Нишевљанка. Међутим, колоквијални, турски израз Нишлија и Нишлијка толико се одомаћио у српском језику и изговору, да га је чак и Правопис прихватио као једнаког Нишевљанину.
Када је Темерин у питању, врло често међу суграђанима чујемо речи Темеринчанин, Темеринчанка што је неправилно. Темерин је један од топонима којима се приликом грађења етника додаје наставак –ац који се иначе додаје на вишесложне основе које се завршавају сонантом (ј, л, љ, м, н, њ, в, р). Темерин+ ац= Темеринац; Апатин+ац=Апатинац; Бечеј+ац= Бечејац; Жабаљ+ац= Жабаљац; итд.
Темерином, дакле, шетају Темеринац, Темеринка и Темеринци.
Додатни проблем везан за становнике неког места стварају њихова двосложна или чак тросложна имена. Па тако становнике Нове Вароши називамо Нововарошани, становнике Бачке Паланке Бачкопаланчани, а Савиног Села– Савиноселчани. За становнике Сремске или Косовске Митровице према Правопису користи се назив Митровчани тј. Митровчанке. Мештанин Бачког Петровог Села остаће у том облику- становник Бачког Петровог Села или само Петровоселац, јер би било необично рећи ,,Бачкопетровосељанин“.
К. Н. Н.